Problem nezaposlenosti

Mladi beže od siromaštva. Nezaposlenost mladih u opštini Alibunar je jedan od najvećih problema sa posledicom da se mladi posle školovanja u gradskim centrima (Vršac, Pančevo, Beograd, Novi Sad) ne vraćaju da žive u Alibunaru. Potrebno je dati im smernice i konkretne alate za to kako da naplate svoj talenat; kako da svoje sposobnosti upregnu u kočije ličnog i profesionalnog razvoja, pa time i zaposlenja.

Zapošljavanje predstavlja poseban problem mladima koji su na gornjoj starosnoj granici (između 25 i 30 godina), a nemaju visoko obrazovanje. Međutim, i takvi postoje. I neće završiti fakultet. A treba im zaposlenje. U Alibunaru postoji jasna potreba da se i toj podkategoriji nezaposlenih mladih ljude pomogne u pronalaženju njihovih talenata i isticanju istih, kako bi bili interesantni za poslodavce.

Mladi opštine Alibunar nemaju dovoljno veština kako da se istaknu među brojnim građanima koji traže posao. Čak i oni koji imaju posebne talente koji mogu biti veoma vredni za buduće poslodavce, ili ih ni sami nisu dovoljno svesni, ili ne umeju da dovoljno dobro da ih predstave. Zbog toga ne uspevaju da se zaposle, i ostaju kod roditelja, ili rade kao sezonski konobari u Beogradu. Većina mladih je dugoročno nezaposlena, s tim da blizu 4/5 mladih čeka na zaposlenje duže od godinu dana.

U generalno nepovoljnoj društvenoj klimi, mladi su često na ivici siromaštva, neinformisani i bez jasne strategije svog ličnog razvoja. Oni ne prepoznaju svoju ulogu u društvu, jer ne postoji sistemska briga za njih, koja između ostalog podrazumeva podršku u ličnom razvoju, prepoznavanju svojih kvaliteta i talenata i korišćenje svojih talenata u produktivne svrhe.

Nezaposlenim mladima iz opštine Alibunar neophodno je dati adekvatne informacije i preneti veštine za to kako da:

  1. se zalepe za poslodavca, i istaknu se među svim ostalim kandidatima na intervjuu za posao,
  2. prvo shvate i definišu, a onda i predstave drugima svoje talente i posebne sposobnosti,
  3. zadrže svoj posao, razvijajući se profesionalno i napredujući u skladu sa svojim talentima i željama.

Nacionalna strategija za mlade ističe naročito nepovoljnu sliku o statusu mladih na tržištu rada, koju  daje stopa zaposlenosti koja je daleko niža od proseka za radno aktivno stanovništvo. Naime, u 2006. godini stopa zaposlenosti mladih (od 15 do 29 godina) iznosila je svega 30,1%, pri čemu je naročito bila niska stopa zaposlenosti mladih žena (23,4%). Stopa zaposlenosti radno sposobnog stanovništva u Republici Srbiji iznosila je 49,9%. Ovakve tendencije prati i zabrinjavajuće visoka stopa nezaposlenosti mladih koja je u 2006. godini iznosila 39,2%, dok je istovremeno 44,4% mladih, radno sposobnih žena bilo nezaposleno. S obzirom na neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, mladima je veoma teško da nađu posao bez obzira na dostignuti nivo obrazovanja. Veoma je visok priliv mladih na tržište rada koji prvi put traže zaposlenje, što u osnovi doprinosi rastu nacionalne stope nezaposlenosti.

Zapošljavanje i samozapošljavanje mladih može da utiče ne samo na povećanje zaposlenosti nego i na socijalnu kartu opštine, i donese uštedu u novčanim izdavanjima za socijalno ugrožene a radno sposobne mlade.

Poslodavce takođe treba upoznati sa mogućnostima saradnje sa najtalentovanijim mladim ljudima koji su nosioci društvenog i ekonomskog prosperiteta Opštine i države ukupno. 

Štampa El. pošta

Baner Pecat 211x81