Na osnovu člana 3. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) (dalje: Zakon) i člana 57. stav 1. tačka 1) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 72/09,52/11 i 55/13), Upravni odbor Predškolske ustanove “Poletarac” Alibunar, na sednici održanoj dana 30.03.2015.g., donosi
PRAVILNIK O RADU
PREDŠKOLSKE USTANOVE „POLETARAC“ ALIBUNAR
I.Osnovne odredbe
Član 1
Pravilnikom o radu (dalje: Pravilnik), u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u Predškolskoj ustanovi "Poletarac" Alibunar (dalje: Ustanova), postupak izmene i dopune ovog Pravilnika, kao i sva druga pitanja od značaja za ostvarivanje i obezbeđivanje prava zaposlenih.
Član 2
Pravilnik ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni pozitivnim propisima.
Član 3
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Ustanovi koje nisu uređene ovim Pravilnikom, neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o radu, Zakona i važećih podzakonskih akata donetih na osnovu ovog i posebnih zakona, kao i drugih propisa kojima se uređuje oblast rada i zapošljavanja, finansijsko poslovanje ustanove i obračun i isplata plata zaposlenih u ustanovi.
Član 4
Direktor Ustanove rešenjem ili odlukom odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, ako zakonom nije drugačije određeno.
Član 5
Direktor ustanove dužan je da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima i organizacijom rada, pravima i obavezama koje proističu iz propisa o radu i bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
II.Radni odnosi
1. Zasnivanje radnog odnosa
Član 6
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi direktor Ustanove, a nakon dobijene saglasnosti osnivača.
Član 7
Postupak zasnivanja radnog odnosa vrši se u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,Zakonom o radu i drugim propisima i opštim aktima koji regulišu ovu oblast.
Član 8
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad u roku koji mu je odlukom direktora ustanove određen, smatra se da je odustao od zaposlenja, sem u slučaju da je iz opravdanih razloga sprečen da stupi na rad, ili ukoliko se direktor i zaposleni drugačije ne dogovore.
Ukoliko kandidat koji je izabran odlukom direktora ne stupi na rad i odustane od zaposlenja, direktor može odlučiti da izabere drugog kandidata sa liste prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove radnog mesta.
Član 9
Zaposleni u toku radnog odnosa ostvaruje prava propisana zakonom i u obavezi je da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, poštuje organizaciju rada i poslovanja u ustanovi i zahteve i pravila ustanove u vezi sa ispunjavanjem radnih obaveza. Statutom ustanove i aktom kojim se uređuje disciplinska odgovornost zaposlenih, utvrđene su lakše povrede radnih obaveza, disciplinski postupak i mere koje se mogu izreći za lakše i teže povrede radnih obaveza i povrede zabrana propisanih zakonom, kao i materijalna odgovornost zaposlenog za štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.
Član 10
Ustanova može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu vaspitača, medicinske sestre-vaspitača i stručnog saradnika - pripravnika, na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom.
Pripravniku u radnom odnosu na neodređeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu - prestaje radni odnos. Pripravniku u radnom odnosu na određeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon položenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos.
Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova određuju se radna mesta, odnosno poslovi koje može obavljati pripravnik.
Član 11
Sekretar - pripravnik polaže ispit za sekretara ustanove, ukoliko nema položen pravosudni ispit ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit.
Zaposlenima koji obavljaju finansijske i računovodstvene poslove eventualna obaveza polaganja stručnog ispita određuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje finansijsko poslovanje ustanova.
Ostali zaposleni iz reda vannastavnog osoblja ne polažu stručne ispite i ne mogu imati svojstvo pripravnika, ali mogu imati svojstvo volontera.
Član 12
Poslove vaspitača, stručnog saradnika i medicinske sestre-vaspitača, u ustanovi može da obavlja i pripravnik - stažista, sa kojim se ne zasniva radni odnos, već se zaključuje ugovor o stažiranju u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine, u skladu sa zakonom.
Član 13
Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova sedmično.
Godišnjim planom rada ustanove utvrđuje se raspored radnog vremena zaposlenih i rasporedjivanje po grupama i objektima.
Vaspitaču, medicinskoj sestri-vaspitaču i stručnom saradniku na početku svake radne godine direktor rešenjem određuje u kom će naseljenom mestu raditi i u kojoj vaspitnoj grupi, nedeljno zaduženje aktivnosti i utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom kojim je propisana norma svih oblika neposrednog rada sa decom i drugih oblika rada vaspitača, medicinske sestre-vaspitača i stručnog saradnika.
Vaspitač, medicinska sestra-vaspitač i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, a ukoliko je vaspitač, medicinska sestra-vaspitač i stručni saradnik koji je ostao neraspoređen, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.
Glavnom vaspitaču u objektu, na početku svake radne godine direktor rešenjem određuje svojstvo glavnog vaspitača za celu radnu godinu.
Svojstvo glavnog vaspitača može prestati samo na zahtev glavnog vaspitača. Ukoliko direktor smatra da glavni vaspitač ne ispunjava poslove koji su predviđeni aktom o sistematizaciji, može ga smeniti, ali uz prethodnu saglasnost vaspitnog osoblja iz tog objekta.
Član 14
Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom ima prava i obaveze kao da radi sa punim radnim vremenom, osim prava na platu, koja mu pripada srazmerno radnom vremenu.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom može za ostatak do punog radnog vremena da zasnuje radni odnos u drugoj ustanovi, ili kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.
Član 15
Zbog potreba procesa i organizacije rada, poslodavac može ponuditi zaposlenom izmenu ugovorenih uslova rada i premeštaj u drugo mesto rada, u skladu sa Zakonom o radu.
Član 16
U toku radnog vremena, administrativna služba i uprava Ustanove, radi sa strankama i zaposlenima u Ustanovi, od 8 do 13 časova.
2.Stručno usavršavanje
Član 17
Pravo je i obaveza zaposlenog da se u toku radnog odnosa stalno stručno osposobljava i
usavršava.
Član 18
Ustanova je obavezna da obezbedi sredstva i utvrdi način stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenog, u skladu sa programima Ministarstva prosvete.
Ukoliko poslodavac ne obezbedi upućivanje zaposlenog na stručno osposobljavanje i usavršavanje, zaposleni ne može snositi posledice po ovom osnovu.
III. Odmori i odsustva
1.Odmori
Član 19
Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Za vreme trajanja dnevnog odmora, za nastavno osoblje, ne sme se prekidati neposredni obrazovno-vaspitni rad i obavezno je prisustvo jednog vaspitača u grupi.
Direktor utvrđuje raspored korišćenja odmora u toku dnevnog rada zaposlenih, a ukoliko ga ne utvrdi, onda raspored utvrđuje glavni vaspitač u dogovoru sa ostalim vaspitačima.
Član 20
Zaposleni u Predškolskoj ustanovi, po pravilu, koriste godišnji odmor za vreme školskog raspusta.
Kolektivni godišnji odmor za sve zaposlene je u julu mesecu, a ostatak-deo godišnjeg odmora koji preostaje, koriste zaposleni po svojoj želji.
Član 21
Dužina godišnjeg odmora za svakog zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava odgovarajućim brojem radnih dana po osnovu:
- doprinosa na radu,
- uslova rada,
- radnog iskustva,
- stručne spreme i
- socijalnih uslova.
-
Na osnovu doprinosa na radu,
- za ostvarene izuzetne rezultate-4 radna dana,
- za vrlo uspešne rezultate-3 radna dana,
- za uspešne rezultate-2 radna dana.
Na osnovu uslova rada,
- rad sa otežanim uslovima rada (rad u vešeraju, kuhinji)- 3 radna dana,
Na osnovu radnog iskustva,
- jedan radni dan za svake tri godine radnog staža.
Na osnovu stručne spreme,
- VIIstepen stručne spreme- 4 radna dana,
- VI stepen stručne spreme-3 radna dana,
- V i IV stepen stručne spreme-2 radna dana,
- III, II i I stepen stručne spreme-1 radni dan.
Na osnovu socijalnih uslova,
- roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju-sa jednim maloletnim detetom- 2 radna dana,
- roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju-za svako naredno maloletno dete po-1 radni dan,
- roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima poteškoće u razvoju- 3 radna dana,
- invalidu-3 radna dana.
Član22
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor najviše do 30 radnih dana za godinu dana rada.
2.Plaćeno i neplaćeno odsustvo
Član 23
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u slučaju:
1. sklapanja braka 7 radnih dana
2. rođenja deteta 5 radnih dana
3. teže bolesti člana uže porodice 5 radnih dana
4. stručnog usavršavanja 3 radna dana
5. porođaja ćerke ili snahe 2 radna dana
6. smrti srodnika koji se po zakonu ne smatraju članom uže porodice.......1 radni dan
7. selidbe zaposlenog: na području istog mesta………………………......... 2 radna dana
na području drugog mesta …………………....... 3 radna dana
8. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih
elementarnim nepogodama………………………………………………….....5 radnih dana
9. korišćenje organizovanog rekreativnog odmora i
učestvovanje na sportskom takmičenju organizovanom od
strane sindikata……………………………………………………………….....7 radnih dana
10. nege obolelog člana uže porodice od teških oblika šećernebolesti,
svih oblika karcinoma, paralize i drugih oboljenja za koje je neophodna
posebna nega i pomoć, a lice nije smešteno uzdravstvenu ustanovu...... 7 radnih dana
11. sklapanje braka sina, ćerke ili usvojenika……………………………….. 3 radna dana
12. polaganje ispita na doškolovavanju, ……………………………………... 1 radni dan
13. polaganje ispita za licencu…………………………………………………. 2 radna dana
14. za odbranu magistarskog rada, doktorske disertacije i
pravosudnog ispita……………………………………………………………3 radna dana
15. u slučaju poziva suda ili drugog državnog organa, na sam dan poziva
16. u slučaju obavljanja lekarskog pregleda o psihofizičkoj sposobnosti za rad sa decom….2 radna dana
17. u slučaju organizovanog odlaska vaspitača na zimovanje ili ekskurziju dece……za vreme trajanja zimovanja ili ekskurzije.
U slučaju smrti člana uže porodice zaposleni može da koristi još pet radnih dana, kao i za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi, dva radna dana.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Direktor može zaposlenom da odobri plaćeno odsustvo i u dužem trajanju, kada to ne remeti proces rada.
Direktor može da odobri zaposlenom plaćeno odsustvo i u drugim slučajevima za koje smatra da su opravdani.
Član 24
Plaćeno odsustvo se odobrava na pisani zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju, a u izuzetnim slučajevima ona može biti dostavljena u roku od 5 dana od dana korišćenja plaćenog odsustva.
Član 25
Zaposleni ima pravo da koristi neplaćeno odsustvo do 30 dana u sledećim slučajevima:
- doškolovavanja
- negovanja teško obolelog člana uže porodice
- lečenja zaposlenog u inostranstvu
- banjskog lečenja koje se ne vrši po nalogu lekara
- posete srodnicima i drugim licima koja žive u inostranstvu
- obavljanja neophodnih privatnih poslova u zemlji i inostranstvu
- u drugim slučajevima uz uslov da se ne remeti proces rada u ustanovi.
Direktor može, na zahtev zaposlenog, da mu omogući korišćenje neplaćenog odsustva u trajanju dužem od 30 dana, a najduže 6 meseci, ukoliko to ne remeti proces rada, i u slučajevima:
- izrade magistarskog rada ili doktorske disertacije
- lečenje zaposlenog ili člana uže porodice u zemlji ili inostranstvu
- iz drugih porodičnih razloga zaposlenog.
U izuzetnih slučajevima direktor može odobriti i duže neplaćeno odsustvo.
Neplaćeno odsustvo odobrava direktor, na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i odgovarajuće dokumentacije.
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
IV. Zaštita zaposlenih
Član 26
Direktor je dužan da organizuje rad na način kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa zakonom.
Zaštitu žena, omladine, invalida i materinstva, kao i porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege i posebne nege deteta, direktor je dužan da obezbedi u skladu sa zakonom.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta, direktor ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako su se stekli zakonom propisani uslovi.
Član 27
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa zakonom.
Direktor je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, imajući u vidu posebnu zaštitu omladine, invalida, zaštitu zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama i zaštitu materinstva.
Član 28
Direktor je dužan da zaposlenom pruži obaveštenja o uslovima rada, o pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, da utvrdi program osposobljavanja zaposlenih i obezbedi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, kao i da obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Direktor je dužan da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih i da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za njihov život i zdravlje.
Direktor je dužan da zaposlenom obezbedi obavljanje periodičnih lekarskih pregleda, u cilju zaštite zdravlja zaposlenog i dece sa kojima dolazi u kontakt, u skladu sa važećim propisima iz oblasti zdravstvene zaštite i bezbednosti i zdravlja na radu.
Član 29
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na kojima radi, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na kome radi, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Član 30
Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, dostavi ustanovi potvrdu lekara o sprečenosti za rad koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
Ako direktor posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Zabrana pušenja
Član 31
Pušenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru (unutrašnjost objekta i dvorište).
U cilju sprovodjenja zakona na svim ulaznim vratima ustanove istaći će se znak ZABRANE PUŠENJA.
Lice zaduženo za kontrolu zabrane pušenja u objektima je glavni vaspitač, a u drugim radnim jedinicama, vaspitač koji je rasporedjen u toj radnoj godini, u toj radnoj jedinici.
Član 32
Poslodavac može osigurati zaposlenog od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja rada.
V.Plata, naknade plate i druga primanja .
1. Elementi za utvrđivanje plate
Član 33
Plata se utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje poslodavac i zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom.
Plata ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu.
2.Visina osnovice
Član 34
Visina osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenih ne može biti niža od osnovice za obračun i isplatu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ali može biti uvećana iz sredstava koje ostvari ustanova ili jedinica lokalne samouprave.
3. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Član 35
Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/2001, 62/2006, 63/2006, 116/2008, 92/2011 i 99/2011), ( u daljem tekstu: Zakon) i čl.1. stav1. tačka 1), čl.2. tačka 1), čl. 3. tačka 1) i čl. 3a Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 44/2001, 15/2002-dr.uredba, 30/2002, 32/2002-ispr., 69/2002, 78/2002, 61/2003, 121/2003, 130/2003, 67/2004, 120/2004, 5/2005, 26/2005, 81/2005, 105/2005, 109/2005, 27/2006, 32/2006, 58/2006, 82/2006, 106/2006, 10/2007, 40/2007, 60/2007, 91/2007, 106/2007, 7/2008, 9/2008, 24/2008, 26/2008, 31/2008, 44/2008, 54/2008, 108/2008, 113/2008, 79/09, 25/2010, 91/2010, 20/2011, 65/2011, 100/2011, 11/2012, 124/12, 8/13, 4/14 i 58/14), ( u daljem tekstu: Uredba).
U slučaju izmene Zakona ili Uredbe iz stava 1. ovog člana, koeficijenti će se usklađivati i Uredba primenjivati u skladu sa tom izmenjenom Uredbom, bez posebne saglasnosti organa upravljanja koji donosi ovaj Pravilnik, odnosno bez izmene ovog Pravilnika, a odmah po stupanju na snagu izmenjene Uredbe.
4. Koeficijenti za obračun plata
Član 36
Koeficijenti za obračun plata usklađeni su sa Uredbom:
|
Vaspitač, stručni saradnik, saradnik, sekretar, službenik za bezbednost i zdravlje na radu, šef računovodstva, diplomirani pravnik, diplomirani ekonomista (VII stepen stručne spreme)
|
17,32
|
|
Vaspitač (VI stepen stručne spreme)
|
14,88
|
|
|
|
|
Saradnik, sekretar, šef računovodstva, komercijalista, administrativno-finansijski radnik, službenik za bezbednost i zdravlje na radu (VI stepen stručne spreme)
|
13,73
|
|
Vaspitač, medicinska sestra (vaspitačkog, pedijatrijskog i opšteg smera) (IV stepen stručne spreme)
|
13,42
|
|
Šef računovodstva, službenik za javne nabavke i kontista (IV stepen stručne spreme)
|
11,15
|
|
|
|
|
Administrativno-finansijski radnik, pedagoški asistent (IV stepen stručne spreme)
|
11,15
|
|
|
|
|
Radnik na poslovima tehničkog i investicionog održavanja, pekar i kuvar (V stepen stručne spreme, VKV radnik)
|
10,68
|
|
Službenik za bezbednost i zdravlje na radu, radnik na poslovima tehničkog, transportnog i investicionog održavanja, kuvar, pekar, ekonom, nabavljač i magacioner (IV stepen stručne spreme)
|
9,06
|
|
Kuvar, ekonom, nabavljač (III stepen stručne spreme, KV radnik)
|
8,72
|
|
Radnik na poslovima tehničkog i investicionog održavanja, transporta i loženja bravar, magacioner, stolar, vozač, daktilograf, (III stepen stručne spreme, KV radnik)
|
8,23
|
|
|
Pomoćni radnik u kuhinji i tehničkoj službi, servirka (II stepen stručne spreme)
|
7,27
|
|
|
Administrativni radnik, kurir, ložač (II stepen stručne spreme)
|
6,83
|
|
|
|
|
|
|
Spremačica, vešerka i pomoćni radnik (I stepen stručne spreme)
|
6,30
|
|
|
|
|
|
|
Fizički radnik (nekvalifikovani radnik)
|
5,99
|
|
Član 37
Koeficijenti iz člana 36. uvećavaju se i to za:
1. Za poslove rukovodjenja ustanovom:
-direktor ustanove -20%
-pomoćnik direktora– 10%
-šef računovodstva 4%
-glavni vaspitač- rukovodilac radni jedinice -1% po grupi, a najviše do 10%
- vaspitaču u vaspitnoj grupi u kojoj ima dece sa smetnjama u razvoju 3% po detetu
-jednom zaposlenom vaspitaču sa završenim specijalističkim strukovnim studijama drugog stepena Visokog obrazovanja-specijalista za pripremni predškolski program uvećava se koeficijent sa 14,88 na 17,32 za poslove obavljanja koordinatora pripremnog predškolskog programa.
2. Vaspitaču, stručnom saradniku, direktoru, pomoćniku direktora, sekretaru i šefu računovodstva za:
-jednogodišnju specijalizaciju 2%
-dvogodišnju specijalizaciju 3%
-magistraturu 4% i
-doktorat 6%.
Pod specijalizacijom i magistraturom se podrazumeva završena specijalizacija i magistratura po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005.g.
5. Dodatak na platu
Član38
Zaposleni ima pravo na uvećanu platu:
1) za rad na dan praznika koji je neradan dan - 110% od osnovice;
2) za rad noću - 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad - 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu u sektoru obrazovanja, tačnije u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama i ustanovama učeničkog i studentskog standarda na teritoriji Republike Srbije - 0,4% od osnovice.
6. Naknada plate
Član39
Zaposleni ima pravo na naknadu plate, koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, u slučaju:
1) stručnog usavršavanja;
2) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu člana;
3) učešća na takmičenjima i izložbama.
Član 40
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1) u visini od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno;
3) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, ukoliko je zaposlena sprečena da radi zbog trudničkog bolovanja.
7. Naknada troškova
Član 41
Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini pune cene prevozne karte u javnom saobraćaju na odgovarajućoj relaciji, u novcu ili na kupovinu mesečne karte, po izboru zaposlenog.
Kada je zaposleni upućen na službeno putovanje u zemlji, ima pravo na naknadu troškova prevoza u punom iznosu, dnevnice i naknade punog iznosa hotelskog računa za spavanje.
Za vreme provedeno na putu u trajanju:
1) od 8 do 12 sati - isplaćuje se 50% dnevnice;
2) duže od 12 sati - isplaćuje se pun iznos dnevnice.
Ako je zaposleni upućen na službeno putovanje sa decom-(ekskurzija, izlet), koje traje najmanje osam sati, isplaćuje mu se pun iznos dnevnice.
Dnevnica iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
8. Otpremnina
Član 42
Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju, u visini trostrukogiznosa poslednje isplaćene plate zaposlenog, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža odtri prosečne plate po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Isplata otpremnine vrši se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
9. Posebno primanje radi poboljšanja materijalnog i socijalnog položaja
Član 43
Zaposlenom se može isplatiti pomoć radi poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja.
Odluku o dodeli i o visini pomoći donosi osnivač.
Pomoć se prema potrebi može isplatiti više puta u toku kalendarske godine.
Član 44
Ukoliko osnivač ima mogućnosti i sredstava, pomoć se može isplatiti svim zaposlenima jednom mesečno, najmanje 10% a najviše do 30% od osnovne plate, i to bez odbitaka za bolovanje i drugo odsustvovanje sa posla u tom mesecu. Ova pomoć se isplaćuje u celosti zaposlenom koji radi ali mu tokom meseca prestane radni odnos.
Ova vrsta pomoći uračunava se u zaradu porodilji radi obračuna zarade dok je na porodiljskom odsustvu ili odsustvu radi nege deteta, a isplaćuje se zaposlenom koji koristi godišnji odmor, plaćeno odsustvo i kada mu se isplaćuje naknada plate.
10. Godišnja nagrada svim zaposlenima
Član 45
Zaposlenom se može isplatiti godišnja nagrada jednokratno u mesecu januaru, ili da se ista isplaćuje u više delova, uz mogućnost isplate svakog meseca, ukoliko sindikat postigne takav sporazum sa osnivačem.
O visini godišnje nagrade, odlučuje osnivač, iz čijih sredstava se ova nagrada isplaćuje.
11. Minimalna zarada
Član 46
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom.
Odredbom iz stava 1. ovog člana smatra se da je poslodavac ugovorio minimalnu cenu rada sa svim zaposlenima.
12. Solidarna pomoć
Član47
Poslodavac je dužan, iz sredstava osnivača, da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:
1) smrti bračnog druga ili deteta - u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa;
2) nastanka trajne teške invalidnosti - u visini dve prosečne mesečne plate;
3) bolovanja dužeg od tri meseca - u visini jedne prosečne mesečne plate;
4) u slučaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova – prema priloženim računima, a najviše do neoporezivog iznosa;
5) jednokratna pomoć u slučaju teže bolesti maloletnog deteta ili deteta do završetka redovnog školovanja (26 godina), ili supružnika zaposlenog-u visini jedne prosečne plate;
6) jednokratna pomoć maloletnoj deci ili deci do završetka redovnog školovanja (26 godina), za slučaj smrti zaposlenog roditelja- u visini jedne prosečne plate po detetu:
7) jednokratna pomoć u slučaju štete od elementarnih nepogoda do jedne prosečne plate.
U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, do neoporezivog iznosa.
Prosečna plata iz stava 1. ovog člana je zarada po zaposlenom ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu.