Žene iz opštine Alibunar - ZORICA STEFANOVIĆ

 
 
DSCN4048 1600x1200Naša sugrađanka Zorica Stefanović (32 godine) je master učitelj i diplomirani trener karatea. Ima crni pojas, prvi dan, a našu decu uzrasta od 4 do 14 godina, trenira već 8 godina.  U njenoj grupi uglavnom je podjedank broj dečaka i devojčica, ali bilo je perioda kada su na treninge dolazile uglavnom devojčice. Trenutno njene treninge pohađa 35 mališana, koji treniraju u grupama.  Ovo je i maksimalan broj polaznika, jer sala ne može više zainteresovnih da primi.
 
18519422 1391948227564611 2550652987326480739 n 1600x1200Z.S. Karate sam počela da treniram u šestoj godini, u inat svojoj majci koja je želela da budem balerina. Trenirala sam marljivo u školskoj sali, u velikoj grupi dece. U međuvremenu sam se bavila košarkom i folklorom, ali od dvanaeste godine počinjem ozbiljno da se bavim karateom. Završila sam srednju ekonomsku školu u Alibunaru, gde sam i ostala samo zbog karatea. Najpre sam upisala hemijsku školu u Vršcu, ali tamo nije bilo odgovarajućeg kluba u kome bih trenirala. Srednju školu sam završila usput, a karate mi je bio na prvom mestu. Radnim danima sam trenirala po dva puta i išla u školu, a vikendom sam se  takmičila. Trener Miloje Pavlović, je moj uzor i veliki izvor informacija i dan danas. Bila sam u reprezentaciji koju sam napustila nakon povrede. Kasnije sam upisala sportsku akademiju, udala sam se i rodila dvoje dece. Od tada se više nisam takmičila, ali sam iskreno želela da svoje stečeno znanje i veštine prenesem deci u Banatskom Karlovcu. Posedovanje crnog pojasa nije bilo dovoljno za rad sa decom tako da sam prvo upisala učiteljski fakultet u Vršcu, a nakon toga  sam završila i školu za trenera.
 
Zorica nam je istakla da je za sve njene polaznike školskog uzrasta uslov da treniraju i odličan uspeh u školi. Svakog tromesečja i polugodišta, polaznici karatea moraju da donesu potvrdu o uspehu iz škole, sa potpisom roditelja, jer je to preduslov da nastave sa treninzima i takmičenjama. Onda ne čudi što mališani pored odličnih ocena ređaju i medalje na takmičenjima.
 
Z.S. Deca koja treniraju kod mene su vrlo uspešna i jako sam ponosna na njih. Pre svega ja sam njihov prijatelj, ali sam vrlo stroga kada radimo, jer ova veština borbe mora da poznaje disciplinu, pa ih od starta tako i vaspitavam. Kada deca uđu u salu treba da shvate sve kao igru, ali i da igra ima pravila koja moraju da se poštuju. Treninzi su prilagođeni uzrastu, pa svaka grupa ima određene vrste treninga. Sposobni su. Takmičimo se na državnom nivou. Naučili su kate i prošli su na Banatskom zonskom takmičenju, a dalje idu na Vojvođansko zonsko takmičenje, pa na državno nakon čega će nastupiti na Balkanskom prvenstvu za decu. Imamo borce i kataše. Uglavnom se do desete godine rade kate, borbe sa zamišljenim protivnikom, nakon čega se ulazi u prave borbe. 
 
DSCN4055 1600x1200
 
Treniramo u prostoriji stare osnovne škole i imamo odličnu saradnju sa Dušanom Bogdanovićem, direktorom osnovne škole „Dušan Jerković“ u Banatskom Karlovcu. Mi smo taj prostor potpuno adaptirali i prilagodili ga svojim potrebama. Zgrada je veoma stara, dosta ruinirana, ali ipak uspevamo da treniramo u dobro prilagođenim uslovima.
Najveću pomoć pružaju roditelji dece koja treniraju, ali takođe imamo podršku i pomoć privrednika i privatnika. Jako dobru saradnju imamo sa opštinom Alibunar i Sportskim savezom opštine koji nam uvek izlaze u susret. Najveći problem su pripreme za decu koje su neophodne za odlazak na viši nivo takmičenja, a pri tome su skupa, pa uglavnom troškove dele klub, roditelji i ostali. Oprema je takođe skupa. Iz svih ovih razloga mnogo nam znači bilo kakva pomoć. 
Trenutno imam petnaestoro super talentovane dece predškolskog i školskog uzrasta. Neki od njih su Luka Terzić, Lena Ciganović, Strahinja Kosanić, Nikola Ćubić, Lana Lapčević, Trifon Klaudio...
 
DSCN4060 1600x1200
 
DSCN4061 1600x1200
 
Podrška je neophodna jer deca, uglavnom, napuste karate kada krenu dalje u srednju školu, koja logično predstavlja priortet. Tako mnogi talenti ne iskažu sav svoj potencijal. Zoricina želja je da deca iz njene grupe nastave da treniraju i postignu zavidne rezultate. Takođe ističe da je bavljenje ovim sportom bitno, jer zbog loše ishrane, sedenja za kompjuterom deca često imaju problema sa skeletnim i mišićnim sistemom. Zorica u dogovoru sa lokalnim pedijatrom na svojim treninzima uspeva da pomogne takvoj deci i približi im sport kao jako bitan za njihov rast i razvoj. Ima ozbiljne planove sa svojim polaznicima, a za kraj nam je rekla:
 
Z.S. Planiram najpre da usavršavam sebe. Mi treneri imamo dva obavezna seminara godišnje na kojima mnogo naučimo od starijih i iskusnijih trenera. Kao što sam rekla, najveću podršku i pomoć u radu mi pruža moj trener, Miloje Pavlović koji ima više od 35 godina iskustva. Nadam se da ću jednog dana biti takva podrška i svojim mališanima.
 
 
 

Štampa

FaLang translation system by Faboba