gore

  • slika 3

Geomorfološke turističke vrednosti

Deliblatska peščara se prostire u krajnjem južnom delu opštine. U celosti obuhvata prostor između Deliblata, Dubovca, Alibunara, Banatskog Karlovca, Mramorka i Vladimirovca. Predstavlja jedinstvenu geomorfološku celinu u Vojvodini a zauzima prostor od 340km². Pruža se od SZ-JI na dužini od 40 km sa širinom do 17km, a nadmorska visina kreće se od 134-192m.

O morfogenezi eolskog reljefa Banatske peščare postoje različita mišljenja. Ono što je sigurno, glavni morfološki agensi bile su karpatske reke koje su dale izvesnu količinu peskovitog materijala, zatim reka Dunav kao i košava, dominantan vetar JI-SZ pravca,  koja je razvejavala peskoviti rečni nanos do prve prepreke na mestu danačnje peščare gde je vršena njegova akumulacija. Kao dokaz za ovu tvrdnju su dine poprečne na pravac duvanja košave. Akumulacija peska vršena je za vreme mlađe riške glacijacije, posle iščezavanja jezera.

Do pre sto godina ovde su se mogli  videti  izraziti oblici eolskog reljefa. U prošlom veku čovek je imao presudan značaj za budućnost Deliblatske peščare. Pošumljavanjem i kultivisanjem površina živi pesak je stabilizovan i umrtvljen a pečara je dobila novi izgled. Na teritoriji opštine Alibunar zastupljene su kvartarne eolske i rečne tvorevine, jer drugi geomorfološki agensi nisu učestvovali u stvaranju reljefa ovog dela Banata.

Peščara je zatalasana, pokrivena mnogobrojnim fosilnim dinama između kojih su međudinske  depresije. Banatska peščara deli se na nisku i visoku. Dine su  kupaste, trouglaste i poprečnog pravca što peščari daje karakterističnu zanimljivost i reljefnu složenost. Na nekim mestima  između temena dine i dna udubljenja javljaju se razlike do 40m.

Štampa El. pošta

Baner Pecat 211x81