gore

  • slika 3

Измене и допуне Програма привременог коришћења грађевинског земљишта

На основу члана 5. Одлуке о постављању привремених објеката на јавној површини (''Сл.лист општине Алибунар'', број 19/2009), члана 46. Закона о локалној самоуправи (''Сл.гласник РС'', број 129/2007), члана 58. став 1. алинеја 1. Статута општине Алибунар (''Сл.лист општине Алибунар'', број 12/2008 и 13/2009), Општинско веће општине Алибунар на 29. седници одржаној дана 26. августа 2010. године доноси

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОГРАМА
ПРИВРЕМЕНОГ КОРИШЋЕЊА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Члан 1.

У Програму привременог коришћења грађевинског земљишта (''Сл.лист општине Алибунар'', број 4/01, 6/01, 8/04, 8/05, 2/10 и 7/10), члан 11. се допуњује за насељена места Алибунар и Владимировац.

Члан 2.

За насељено место Алибунар. Локациј ана јавној површини ознаке ''Пошта'', у Улици братства и јединства на којој се налази постојећи објекат површине 6 m², повећава се за 7,5 m², односно до укупне површине под објектом највише до 13,5 m². Дозвољава се проширење објекта у делу јавне површине између постојећег објекта и постојећег паркиралишта, у свему према графичком прилогу бр. 1. Постојећи објекат и дозвољено проширење објекта треба користити као јединствен пословни простор, са наменом за потребе обављања услужне делатности (продаја штампе и цигарета, мењачница, продаја хране и пића у амбалажи).

Члан 3.

За насељено место Владимировац, иза утврђених локација се додаје нова локација за постављање привремених објеката, ознаке ''Центар 2'', намене за обављање услужних делатности. На предметној локацији се налази постојећи објекат који се користио као чекаоница,к у површини од приближно 38 m². Дозвољава се промена намене постојећег објекта за потребе обављања услужних делатности и проширење локације иза постојећег објекта за површину до максимално 32 m², што чини укупну површину одређене локације до максимално 70 m², а све према графичком прилогу бр. 2.

Члан 4.

Ова Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном листу општине Алибунар''.

Република Србија
Аутономна Покрајина Војводина
ОПШТИНА АЛИБУНАР
ОПШТИНСКО ВЕЋЕ
Број: 350-48/10-04
Датум: 26. август 2010. године
А Л И Б У Н А Р
 
ПРЕДСЕДНИК
ОПШТИНСКОГ ВЕЋА
Данијел Кишмартон, с.р.

Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Алибунар за 2009 годину

На основу Закона о пољопривредном земљишту („Сл. гласник РС“ број 62/2006, 65/2008 и 41/2009), члана 14. став 4. и члана 15. тачка 21. Статута општине Алибунар („Сл. лист општине Алибунар“ број 12/2008 и 13/2009), а уз сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, број 320-11-1350/2010-15 од 24. маја 2010. године, Скупштина општине Алибунар на Двадесетој седници одржаној дана 14. јуна 2010. године доноси

П Р О Г Р А М
ЗАШТИТЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА
ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА
ОПШТИНЕ АЛИБУНАР ЗА 2010. ГОДИНУ

Овим Програмом даје се преглед површина пољопривредног земљишта по катастарским општинама, класама и културама, анализа стања заштите и уређења пољопривредног земљишта, програм радова на заштити и уређењу пољопривредног земљишта и План коришћења пољопривредног земљишта у својини Републике Србије

I ОПШТИ ДЕО

Анализа стања уређености

Територија општине Алибунар има 601 km2, односно 60.178 hа (пољопривредно и грађевинско земљиште). Пољопривредно земљиште обухвата 54.699 hа, од чега 46.493 hа је обрадиво пољопривредно земљиште.

Територија општине Алибунар – пољопривредно земљиште обухваћено је премером до 1914. године и то: к.о. Алибунар, к.о. Владимировац, к.о. Банатски Карловац, к.о. Николинци, к.о. Селеуш, к.о. Нови Козјак, к.о. Добрица и к.о. Јаношик. Премер к.о. Иланџа је из 1936. године, а к.о. Локве из 1975. године.

Што се тиче укрупњавања и уређивања пољопривредног земљишта у к.о. Локве извршена је комасација пољопривредног земљишта са новим премером на површини од 5.947 hа. Пре комасације просечна уситњеност пољопривредног земљишта у овој к.о. била је од 0,47 ха по парцели, а после извршене комасације просечна површина парцеле је од 1,19 hа.

Пољопривредног земљиштa у државној својини на територији општине Алибунар има 14.903,2393 hа од чега обрадивог 6.307,1744 hа.

На доњој тераси општине Алибунар (рит) које обухвата 28.450 hа постоји каналска мрежа за одводњавање и наводњавање.

На територији општине постоје и системи за наводњавање који покривају површину од 2.675 hа.

Земљиште општине Алибунар се одликује присуством великог броја типова земљишта условљених пре свега великом разликом у надморској висини (од 75-150m нв). На вишим теренима доминира чернозем, а на преосталом делу површине који се налази на нижем терену доминирају земљишта неповољнијих физичко-хемијских особина.

У подножју падине (греде), дуж пута Добрица – Николинци заступљена су заслањена земљишта чија је производна способност лимитирана.

Под дренажом на територији општине Алибунар има 2.675 hа.

Програм у PDF формату

Решење о разрешењу Октавијана Брошћанца функције начелника Општинске управе општине Алибунар

На основу члана 46. став 1. алинеја 7. Закона о локалној самоуправи (''Службени гласник РС'', број 129/2007) и члана 58. став 1. алинеја 7. Статута општине Алибунар (''Службени лист општине Алибунар'', број 12/2008 и 13/2009), Општинско веће на Двадесетшестој седници од 19. маја 2010. године доноси следеће

Р Е Ш Е Њ Е

I

РАЗРЕШАВА СЕ Октавијан Брошћанц, дипломирани правник из Алибунара, функције начелника Општинске управе због престанка радног односа по сили закона.

II

До избора начелника Општинске управе општине Алибунар на основу јавног конкурса послове начелника Општинске управе обављаће Јон Скумпија, дипломирани правник из Вршца, секретар Секретаријата за општу управу и имовинскоправне послове у Општинској управи општине Алибунар.

III

Ово Решење ступа на снагу даном доношења.

IV

Решење објавити у Службеном листу општине Алибунар.

Република Србија
Аутономна Покрајина Војводина
Општина Алибунар
ОПШТИНСКО ВЕЋЕ
Број: 112-7/10-04
Датум: 19. мај 2010. године
А Л И Б У Н А Р
 
ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ
ОПШТИНСКОГ ВЕЋА
Данијел Кишмартон, с.р.

II 01. Opšti opis

II 01.01. Geografske karakteristike Srbije

Ukupna površina Republike Srbije pokriva 77508 km². Nalazi se u jugoistočnom delu Evrope i karakteriše je centralna pozicija u regionu, što predstavlja prednost. Graniči se sa tri zemlje članice EU, sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom i sa zemljama zapadnog Balkana: Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom. Severnim delom Srbije dominira reka Dunav, što Srbiji omogućava pristup unutrašnjosti Evrope i Crnom moru (Mapa II 01.).

Geografija Srbije je raznolika, od bogate i plodne ravnice Vojvodine na severu do planinskih i brdskih oblasti jugoistočne Srbije. Na osnovu raznolikosti reljefa, u Srbiji razlikujemo tri glavne geografske oblasti: ravničarska oblast Vojvodine, planinska i brdska jugoistočna oblast i centralna oblast sa rečnim dolinama i brdovitim zemljištem.

Geografsku oblast Vojvodine karakteriše veoma plodno poljoprivredno zemljište, zbog čega sektor poljoprivrede i prehrambene industrije zauzima centralnu poziciju u ekonomiji ove oblasti. Zbog blizine i uticaja Beograda, Centralna Srbija je najraznolikija i veoma gusto naseljena oblast, što privredu i usluge ove oblasti čini glavnim komponentama privrede. Jugoistočna geografska oblast Srbije je najveća oblast, većim delom je planinska sa malo obradivih površina. Najizolovanija je, ali sa obiljem zemljišta pod šumama i prirodnim bogatstvima.

Klima, sa četiri izražena godišnja doba, je umereno kontinentalna, sa izuzetkom planinskih oblasti gde su klimatski uslovi oštriji. Ovakvi klimatski uslovi zajedno sa geofizičkim osobinama zemlje, su presudni faktori za poljoprivredni i turistički potencijal kao i za razvoj multifunkcionalne lokalne ekonomije u ruralnim oblastima zemlje.

Mapa II 01. Mapa Republike Srbije

 

II 01.02. Stanovništvo i administrativne strukture

Broj stanovnika u Srbiji iznosi 7,5 miliona, a prosečna gustina naseljenosti iznosi 97 stanovnika po km², što je ispod vrednosti gustine naseljenosti EU-25 (115,6 stanovnika po km²). Uprkos oštrim promenama i konfliktima tokom 90-ih godina prošlog veka, ukupan broj stanovnika je ostao prilično stabilan, sa manjim opadanjem od oko 1% tokom perioda između 1991. i 2002. godine.

U pogledu same administrativne podele Srbije, ona se sastoji od dve autonomne pokrajine, Vojvodine i Kosova i Metohije, i Centralne Srbije (koja nema izvršnu vlast). Republika Srbija (bez Kosova i Metohije i grada Beograda) je podeljena na 24 oblasti (okruga), koji funkcionišu kao decentralizovane službe centralne vlasti (N. Bogdanov, 2006), iako su njihovi administrativni kapaciteti i nadležnosti prilično ograničeni. Svaki okrug se sastoji od nekoliko opština.

II 01.03. Situacija na makroekonomskom planu

Od 1990. godine, Republika Srbija je prošla kroz period oštrih konflikata i promena koje su uticale na njenu privredu i društvo. Kao posledica prekida privrednih aktivnosti i oštećenja velikog dela društveno-ekonomske infrastrukture zemlje, vrednost BDP je dramatično pao, za više od 60% tokom 90-ih godina. Od 2001. godine Srbija je započela sa sprovođenjem snažnog reformskog programa u cilju brzog prelaska na tržišnu ekonomiju i integracije sa regionalnim, evropskim i svetskim tržištem.

Približavanje Srbije EU je započeto 1999. godine, kada je EU predložila novi Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) za pet zemalja jugoistočne Evrope, koji su takođe podržale i interesne strane.

Zbog propadanja i prekida ekonomskih aktivnosti tokom 90-ih godina i stabilizacionog programa, stopa nezaposlenosti je dostigla visok nivo i još uvek je visoka (20,8% u 2007. godini) u poređenju sa 9,0% u EU-25. Stopa nezaposlenosti je viša kod žena. Prema statističkim podacima popisa stanovništva (2002), stopa nezaposlenosti žena iznosi 24,2%, u odnosu na stopu nezaposlenosti muškaraca - 20,6%.

II 01.04. Glavne karakteristike ruralnih oblasti

Ruralne oblasti u Srbiji su definisane kao prostor čija je glavna fizička i geografska karakteristika uglavnom korišćenje zemljišta u cilju poljoprivredne i šumarske proizvodnje. Prema ovoj definiciji, u proseku 70% teritorije Srbije se može klasifikovati kao ruralna sa brojem stanovnika koji iznosi 43% ukupne populacije

Za potrebe Strateškog plana ruralnog razvoja, a i kako bi se omogućilo poređenje sa statističkim podacima EU, ruralne oblasti u Srbiji su definisane prema kriterijumima OECD-a, kao one opštine koje imaju gustinu naseljenosti ispod 150 stanovnika po km². Prema ovoj definiciji 130 opština od ukupno 165 se karakterišu kao ruralne (Mapa I 2.), sa 3.904 naselja.

 

Mapa II 2. Ruralne oblasti u Srbiji po OESR definiciji (gustina naseljenosti <150 stanovnika)

alt

Po definiciji OECD, ruralne oblasti u Srbiji pokrivaju 85% teritorije zemlje sa više od polovine od ukupnog broja stanovnika (55%) i gustinom naseljenosti 63 stanovnika po km2. U ruralnim oblastima koncentrisan je i najveći deo prirodnih bogatstava (poljoprivrednog zemljišta, šuma, voda) sa bogatim ekosistemima i biološkom raznovrsnošću, kao i značajni ljudski resursi, privredne delatnosti i važno kulturno nasleđe.

II 01.04.01. Glavne karakteristike i trendovi u ruralnim oblastima

Demografske trendove u ruralnim oblastima u Srbiji, do početka 90-ih godina prošlog veka, karakterisala je emigracija kao rezultat agrarnog egzodusa prouzrokovanog procesom modernizacije u poljoprivredi i trendom urbanizacije. Tokom 90-ih godina prošlog veka, a zbog oštrih konflikata i ratova, migracije stanovništva u ruralnim oblastima su bile veoma raznolike. Nastavljen je gubitak stanovništva u ruralnim oblastima, većinom u planinskim, ali je došlo i do suprotnih kretanja stanovništva - u ruralne oblasti, uglavnom od strane izbeglica, ali i starijeg gradskog stanovništva, koje se preselilo u ruralne oblasti zbog obezbeđivanja sredstava za život nakon propasti državnih i drugih preduzeća. Tokom perioda od 1991. do 2002. godine broj stanovnika u ruralnim oblastima u Srbiji se smanjio za 3,6% u odnosu na 1% smanjenja u ukupnom broju stanovnika u Srbiji.

Sektor poljoprivrede i dalje ima visok udeo u zaposlenosti u ruralnim oblastima. Oko 1/3 aktivnog stanovništva u ruralnim oblastima je zaposleno u poljoprivredi, dok tercijalni i sekundarni sektor imaju približno isto učešće u zaposlenosti. Učešće poljoprivrede u zaposlenosti je među najvišim u EU i odražava nizak nivo diversifikacije privrednih delatnosti u ruralnim oblastima Srbije kao i nedostatak mogućnosti zapošljavanja.

Poljoprivreda ostaje preovlađujuća delatnost u većini ruralnih oblasti, koje karakterišu manja gazdinstva, niska stopa produktivnosti i niski prihodi gazdinstava. Veliki broj gazdinstava su gazdinstva koja proizvode za sopstvene potrebe sa veoma niskim tržišnim viškovima. Međutim, broj gazdinstava koja proizvode za tržište se povećava.

Stopa nezaposlenosti zabeležena u ruralnim oblastima je takođe visoka (21%). Uzimajući u obzir i preovlađujući broj manjih gazdinstava i visoke stope učešća radne snage u poljoprivredi, mali broj zaposlenih (prikrivena nezaposlenost) izgleda da predstavlja još jedan strukturalni problem srpske poljoprivrede i ruralne ekonomije.

Kapacitet poljoprivredno-prehrambenog sektora (grane industrije koje se bave proizvodnjom proizvodnih sredstava, preradom i plasiranjem robe na tržište, kao što su proizvodnja đubriva, pesticida i mehanizacije kao i prehrambena industrija) je snažno opadao tokom devedesetih godina. Veći deo preostalih industrijskih kapaciteta, uglavnom u granama industrije koje proizvode proizvodna sredstva za poljoprivredu, se malo koristi i neophodno ga je modernizovati i tehnički poboljšati.

Infrastruktura u ruralnim oblastima, kako ekonomska (putevi, vodosnabdevanje, komunikacije) tako i društvena (škole, zdravstvene usluge) je slaba i nerazvijena i negativno utiče na konkurentnost i društvenu strukturu ruralnih oblasti.

BDP po stanovniku u ruralnim oblastima iznosi 74% od nacionalnog proseka i prilično je ispod BDP po stanovniku u urbanim oblastima.

U pogledu životne sredine, ruralne oblasti Srbije poseduju bogatstvo ekosistema i biološke raznovrsnosti, koje su označene kao zaštićene oblasti (nacionalni parkovi, zaštićene oblasti). Ekološki pritisak od poljoprivrede nije veoma visok zbog slabog korišćenja inputa do sada. Međutim, promene u intenzitetu i strukturi poljoprivredne proizvodnje bi mogli ubrzano pogoršati situaciju.

II 01.04.02. Razlike između ruralnih oblasti u Srbiji i EU

Ruralne oblasti u Srbiji zaostaju u razvoju, ali i poseduju bitan razvojni potencijal.

 
Ruralne oblasti EU-25
Srbija
1. Osnovne karakteristike
Društveno-ekonomska struktura
17% ukupnog stanovništva EU živi u prevashodno ruralnim oblastima
13% stanovništva je zaposleno u primarnom sektoru
Oko 55% stanovništva u Srbiji živi u ruralnim oblastima
Oko 33% zaposlenih radi u primarnom sektoru
Stanje u poljoprivredi
Visoka stopa produktivnosti
Dobro opremljena gazdinstva prosečne veličine od 20ha
Podrška poljoprivredi od 60-ih godina prošlog veka
Niska stopa produktivnosti, mala gazdinstva (3,5 ha), slabo opremljena sa niskom stopom korišćenja inputa
Slaba i neizvesna podrška vlasti
Infrastruktura ruralnih oblasti
Dobro razvijena
Loša infrastruktura (ekonomska i socijalna)
Ekonomska struktura
Raznovrsne privredne delatnosti
Stvoreni novi ruralni poslovi
Slabo diversifikovane privredne delatnosti
Nedovoljno razvijeno ruralno preduzetništvo,
Nizak nivo socijalnih usluga
2. Razvojni potencijal
LJudski resursi
Stepen lokalnih resursa visok
Stepen lokalnih kapaciteta, obrazovanja i inicijative je nizak
Obrazovanje, profesionalna obuka
Od početka 70-ih godina podržavani iz ZPP (CAP)
Dobro razvijene savetodavne usluge
Fokusirano na tehničke sposobnosti poljoprivrednika
Nedostatk materijala za treninge u menadžmentu i marketingu
Od nedavno nova forma edukacije (specifične teme)
Udruženja, saradnje
Formiranje partnerstava
Mreža projekata
Nema partnerstava, samo individualni projekti
Mali napredak u formiranju grupa proizvođača i udruživanju
Lokalna zajednica
Razvijene profitne organizacije i Lokalne akcione grupe
Inovativni i efikasni lokalni preduzetnici i lokalne vlasti
Mali uticaj i nadležnosti lokalne zajednice i neformalnih grupa
Neefikasan proces donošenja odluka (odozgo na dole), slab kapacitet preduzetništva
3. Programi i finansijska podrška
Fondovi, izvori finansiranja
Strukturalni fondovi i LEADER I, II, LEADER+
Nacionalni programi
Donacije, pilot projekti
Mali iznosi novca iz budžeta zajednice (opštine) (uglavnom za infrastrukturu zajednice)
Akteri
Vladine institucije
Nauka /istraživanje
Snažan nevladin sektor
Lokalne akcione grupe
U MPŠV je od 2005. godine formirano odeljenje za ruralni razvoj
Nevladine organizacije (mali uticaj i malo sredstava)
Lokalni preduzetnici i lokalne vlasti (samo u onim zajednicama koje imaju inovativne lokalne vlasti)
4. Prioriteti u razvoju
Glavni ciljevi ruralnog razvoja
Konkurentnost poljoprivrede
Zaštita životne sredine putem reforme poljoprivrednih mera
Multifunkcionalnost
Produktivnost u porastu
Trgovina, prerada, mala i srednja preduzeća
Srednjoročni cilj
Diversifikacija privrednih delatnosti
Razvoj infrastrukture
Jačanje institucija i organizacija svih aktera
Sastavni delovi strategija i njihovi pojedinačni činioci
Fokus na održivosti lokalne zajednice, putem mobilizacije lokalnih potencijala
Razvoj lokalnog sektora usluga, privatno-javnih parterstava i mreže
Fokus na MSP i seoskom turizmu
Malo sredstava i finansijske podrške
Niska stopa zaposlenosti i mogućnosti za nove poslovne prilike
Lokalni akteri bez inicijative

Tabela Izvor: Evropska Komisija (2006): “Studija o stanju poljoprivrede u pet zemalja podnosilaca zahteva za pristupanje EU. Izveštaj o zemlji - Srbija i Crna Gora. Deo A: Srbija ” DG Poljoprivreda, Maj 2006.

II 01.04.03. Diverzitet ruralnih oblasti

Ruralne oblasti u Srbiji su veoma raznolike u ekonomskom, socijalnom i demografskom smislu kao posledica razlika u njihovim geomorfološkim karakteristikama (planinske, brdovite i ravničarske oblasti), promenama u broju stanovnika, ekonomske strukture, infrastrukture, prirodnih uslova, pristupa putevima itd. Kako bi se identifikovale sličnosti i razlike između ruralnih oblasti u Srbiji, kao i njihove prednosti i slabosti, u okviru projekta finansiranog od strane EU, a putem klaster analize razvijena je jedna tipologija ruralnih oblasti. (Detaljan opis svih navedenih tipova ruralnih oblasti videti u dokumentu Nacionalni strateški plan ruralnog razvoja 2008 – 2013, nacrt).

Tip 1: Visoko produktivna poljoprivreda i integrisana ekonomija - ova grupa ruralnih opština obuhvata opštine u Vojvodini i severne delove Centralne Srbije do reka Save i Dunava.

Tip 2: Male urbane ekonomije sa intenzivnom poljoprivredom – ovaj klaster region geografski obuhvata opštine u ruralnim oblastima koje se nalaze duž dolina reka i glavnih magistralnih puteva u Centralnoj Srbiji (koji kreću od Beograda ka granicama sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i BJR Makedonijom).

Tip 3: Ekonomije orijentisane ka prirodnim resursima, uglavnom planinske oblasti – ovaj klaster region obuhvata opštine u planinskim ruralnim oblastima jugoistočnog dela Srbije.

Tip 4: Veliki turistički kapaciteti i loše poljoprivredne strukture - klaster opština u ruralnoj oblasti lociranih u zapadnom delu Srbije sa velikim turističkim kapacitetima (indeks hotelskih ležajeva/1000 osoba u ovom klasteru opština je tri puta veći od nacionalnog proseka). Međutim, poljoprivredne strukture su najslabije u poređenju sa svim gore opisanim tipovima ruralnih oblasti.

III 01. Regionalna dimenzija Ruralnog razvoja

Na osnovu studije koju je 2006. sproveo tim za izradu Nacrta Strategije ruralnog razvoja Srbije 2008 – 2013, 130 ruralnih opština u Srbiji je klasifikovano u odgovarajuće homogene tipove ruralnih oblasti. Četiri glavna tipa ruralnih oblasti, za koje se smatra da su dovoljno homogene da predstavljaju specifičnosti i osobenosti određenog tipa “ruralne oblasti”, su sledeći:

Region 1 – Visoko produktivna poljoprivreda i integrisana privreda – ovaj region ima povoljne zemljišne i klimatske uslove i prilično odgovarajuću strukturu poljoprivredne proizvodnje kojom dominiraju delatnosti sa intenzivnijim korišćenjem kapitala u odnosu na druge ruralne oblasti Srbije. U poređenju sa ostalim delovima Srbije, ovaj region poseduje adekvatno razvijen ljudski potencijal, izraženo preduzetništvo, dovoljno diversifikovan sektor industrije i dobro razvijenu fizičku i ekonomsku infrastrukturu. Kao posledica toga, ovaj region ima povoljnije društveno-ekonomske pokazatelje ukupnog ekonomskog razvoja i integrisaniju i naprednu privredu.

Region 2 – Sektori privrede tipični za manja urbana područja sa poljoprivredom u kojoj se intenzivno koristi radna snaga – ovaj region obuhvata okolinu urbanih centara i većih gradova i njihovu okolinu. Opšta ekonomska struktura i stopa produktivnosti određenih sektora su povoljniji u ovom regionu u poređenju sa drugim delovima centralne Srbije. Uzimajući u obzir blizinu ovog regiona tržištu sa velikim brojem potrošača, struktura poljoprivredne proizvodnje u ovom regionu je usmerena ka intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji voća, povrća i proizvoda životinjskog porekla.

Region 3 – Privredne grane usmerene ka korišćenju prirodnih resursa, uglavnom planinske oblasti – prema svojim geografskim karakteristikama ovaj region je veoma heterogen. NJegova ekonomska struktura se zasniva na eksploataciji bogatih prirodnih resursa – rudarstvu i poljoprivredi. Nepovoljni demografski trendovi su posebna karakteristika ove oblasti. Ovaj region obuhvata teritoriju Srbije koja ima najvišu stopu ruralnog siromaštva i ukupne nezaposlenosti.

Region 4 – Veliki turistički kapaciteti i loše poljoprivredne strukture – ovaj region predstavlja onaj deo Srbije koji ima najveći turistički potencijal i najveću stopu učešća tercijarnog sektora u ekonomskoj strukturi. Struktura poljoprivrede je prilično nerazvijena i uglavnom je zasnovana na korišćenju prirodnih resursa stočne hrane.

Mapa III 01.01. Teritorija Srbije prema identifikovanim tipovima ruralnih oblasti

alt

Opština Alibunar, prema ovoj tipologiji, pripada Regionu 1- Visoko produktivna poljoprivreda i integrisana privreda. 

IV 01. Opšte karakteristike opštine Alibunar

IV 01.01. Geografske karakteristike opštine Alibunar

Opština Alibunar zauzima jugoistočni deo Vojvodine. Nalazi se u južnom i  jugoistočnom delu Banata. Geografski položaj određen je koordinatama:

  • 20º45´ - 21º10´ istočne geografske dužine,
  • 39º50´ - 40º15´ severne geografske širine.

Osnovna karakteristika je njen periferni položaj u odnosu na teritoriju Vojvodine. Prostor čine značajni prirodni elementi kao što su: Alibunarsko-Vršačka ravan, Ilandžanski rit, SZ Deliblatske Peščare i deonica kanala DTD.

Teritorija opštine Alibunar  obuhvata površinu od 602 km². Nepravilnog je oblika i izdužena je od SZ ka JI. Duža osa ima dužinu od 30km, a kraća 20km. Najviša tačka dostiže 168m nadmorske visine. Predstavlja tzv. Gornji teren sa nešto izraženijom konfiguracijom u vidu blagih talasa, greda i depresija koje se pružaju pravcem S-J, dok je najniža tačka na 76m.n.v., na tzv. Donjem terenu koji je nekada predstavljao veliku vodenu površinu, a danas teren bogat florom i faunom.

Na teritoriji opštine Alibunar formirano je deset naselja od kojih je Alibunar središte opštine. Sam geografski položaj diktirao je i formiranje naselja koja zbog toga odstupaju od klasičnog Panonskog tipa. U njima živi stanovništvo heterogenog etničkog sastava.

151px-serbia_alibunar.pngTuristickaMapaAlibunarm.jpg

Turistički položaj

mapalibunarsmcir(2).png

Međunarodnim putem E-94, kao i prugom međunarodnog karaktera  na relaciji Beograd - Alibunar - Vršac - Temišvar, omogućena je dobra komunikacija između naše zemlje i susedne Rumunije, što podrazumeva mogućnost prometa domaćih i stranih turista.

Kao deo međunarodnog puta, opština Alibunar je povezana sa Beogradom 56km, Pančevom 35km, i Vršcem 33km. Put je detaljno rekonstruisan 2007. godine i u odličnom je stanju.

Ovakav  položaj i blizina aeredroma (60km), Dunava (40km) i gradskih centara daje mogućnost različite ponude, kao što su rekreativni, izletnički i wellness turizam na lokalitetu Devojački bunar, kao i lovni i ribolovni turizam na celokupnoj teritoriji opštine. Ovakva ponuda  pruža mogućnost povratka prirodi i odmoru, van zagađenih i bučnih gradskih centara.

IV 01.02. Stanovništvo i administrativna struktura

Opština Alibunar se sastoji od 10 naselja. Po podacima iz 2002. godine u opštini je živelo 22.954 stanovnika.

Naselja u opštini Alibunar

  • Alibunar
  • Banatski Karlovac
  • Vladimirovac
  • Dobrica
  • Ilandža
  • Janošik (slov. Janošík)
  • Lokve
  • Nikolinci (rumunski: Nicolinţ)
  • Novi Kozjak
  • Seleuš (rumunski: Seleuş)

i vikend naselje

  • Devojački Bunar

Alibunar, Banatski Karlovac, Vladimirovac, Dobrica, Ilandža i Novi Kozjak imaju većinsko srpsko stanovništvo, Janošik ima većinsko slovačko, Lokve i Nikolinci imaju rumunsko, a Seleuš ima relativnu rumunsku većinu.

Etnički sastav prema popisu iz 2002. godine
Srbi
2.052
59,80%
Rumuni
960
27,98%
Romi
87
2,53%
Mađari
61
1,77%
Slovaci
46
1,34%
Makedonci
43
1,25%
Jugosloveni
42
1,22%
Crnogorci
11
0,32%
Hrvati
11
0,32%
Muslimani
11
0,32%
Nemci
7
0,20%
Albanci
3
0,08%
Slovenci
2
0,05%
Bugari
2
0,05%
nepoznato
11
0,32%

IV 01.03. Glavne karakteristike Alibunara kao ruralne oblasti

Opština Alibunar po svojim karakteristikama spada u grupu nerazvijenih, retko naseljenih, razuđenih i nacionalno heterogenih Opština. Prema kriterijumima OESR, spada u opštine koje imaju gustinu naseljenosti ispod 150 stanovnika po km², tj. u ruralne opštine. Naime, gustina naseljenosti opštine Alibunar, prema poslednjim podacima, iznosi 21.608 stanovnika / 602 km2 = 36 stanovnika po km².

IV 01.04.01. Glavne karakteristike i trendovi u Alibunaru

Demografski trendovi: Broj stanovnika opštine Alibunar je u stalnom opadanju, tako da je broj stanovnika prema popisu iz 2002. godine (22.954 stanovnika) manji za oko 14% u odnosu na broj stanovnika registrovanih 1991. godine (26.550 stanovnika), a prema statistici čak 22% manje nego prema popisu iz 1981. godine. Poslednja procena Republičkog zavoda za statistiku je da je u 2007. godini broj stanovnika 21.608.

Mehanički priliv stanovništva ostvaren je dolaskom izbeglih i prognanih lica u periodu od 1991. do 1995. godine, kada je registrovano 1.100 lica, dok je u tom statusu u 2004. godini registrovano 400 izbeglih i 100 raseljenih lica. Izgradnjom stanova u naselju Seleuš (iz opštinskog budžeta) i stanova u Vladimirovcu i Banatskom Karlovcu kroz samoizgradnju (materijal za izgradnju dobijen od UNHCR-a) 80 porodica je trajno integrisano u lokalnu zajednicu.

Prema podacima iz popisne dokumentacije, veoma mali broj lica, sa mestom boravka na teritoriji opštine Alibunar, se nalazi na privremenom radu (boravku) u inostranstvu, što je jedan od resursa u drugim nerazvijenim sredinama.

Tabela IV 1.1. Opadanje broja stanovnika u periodu 1991-2002, po naseljima u opštini

Naselja
1991
2002
- %
Alibunar
3740
3431
- 8,3%
Banatski Karlovac
6291
5820
- 7.5%
Vladimirovac
4539
4111
- 9,5%
Dobrica
1622
1344
- 17,2%
Ilandža
2034
1727
- 15,1%
Janošik
1222
1171
- 4.2%
Lokve
2973
2002
- 32,7%
Nikolinci
1630
1240
- 24,0%
Novi Kozjak
998
768
- 23.9%
Seleuš
1501
1340
- 10.8
 (izvor: Republički zavod za statistiku, Opštine u Srbiji, 2006.)

Izuzetno negativna stopa prirodnog priraštaja, uz dugogodišnji trend odliva mlađeg stanovništva ka okolnim gradovima, dovela je do drastičnog smanjenja seoskog stanovništva, tako da u nekim selima (Dobrica, Novi Kozjak) po poslednjem popisu ima za polovinu manje stanovnika u odnosu na 1981. godinu. Ukupno, stanovništvo u opštini Alibunar smanjilo se za oko 35% za poslednje dve decenije.

Prirodni priraštaj na teritoriji opštine Alibunar je negativan i iznosi -206 (rodilo se 207 novorođenčadi, a umrlo 413 lica), dok je natalitet u skladu sa podacima takođe veoma nizak. Prvi pozitivni pomaci su zabeleženi u 2004. godini kada je rođeno najviše dece u odnosu na prethodni desetogodišnji period.

U ukupnom udelu stanovništva deca i omladina su zastupljeni sa sa oko 26 % stanovništva, ali zbog loših ekonomskih uslova i neprestanog iseljavanja radno sposobnih lica, u opštini je povećan broj starih, tako da on trenutno iznosi oko 1/3 ukupnog broja stanovništva. Odraslih lica (radno sposobnih) ima oko 46%.

Tabela IV 1.2. Starosna struktura i broj dece

Podaci/popis 2002
Broj dece predškolskog uzrasta 1563
Udeo dece predškolskog uzrasta % 6,96%
Broj dece školskog uzrasta 2170
Udeo dece školskog uzrasta % 9,66%
Radni kontigent (15 – 64) 14 367
Udeo starijih od 65 i više godina % 19,35
(izvor: Republički zavod za statistiku, Opštine u Srbiji, 2006.)

Tabela IV 1.3.Starosna struktura prema polnoj strukturi

 

Starost/pol
0-14g.
15-24g.
25-49g.
50-64g.
65-79.g.
80-94g.
95-
Muško
1899
1405
3923
2116
1611
202
4
Žensko
1839
1318
3611
2288
2270
347
7

(izvor: Republički zavod za statistiku, Opštine u Srbiji, 2006.)

 

Udeo sektora poljoprivrede u zaposlenosti: U opštini Alibunar poljoprivreda je osnovna privredna grana. Strukturu privrede čini poljoprivreda 70%, a ostatak industrija, preduzetništvo i ostalo. Individualnim poljoprivrednim proizvođačima jedini je izvor prihoda poljoprivreda, a ima ih oko 5.200.

Poništenjem privatizacije koja je u opštini Alibunar sprovedena većinski od strane sistema „Agroživ“ (njegovih zavisnih preduzeća i fizičkih lica), ionako ruiniran dugogodišnjim izostankom ulaganja u osnovna sredstva, sistem nekadašnjih PD-ova sada je u potpunosti uništen.

Trenutno firma posluje kao „Agroživ u rekonstrukciji“, a poverioci vrlo lako mogu da odvedu firmu u stečaj i da se promeni vlasnička struktura.U državnom delu trenutno privatnici rade zasade, uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, tako da zemljište nije zapušteno ove godine.

Od svih privatizovanih bivših PD-ova najbolje posluje AD Nikolinci.

Tabela IV 1.4. Zaposleni po sektorima delatnosti

Ukupno
2.630
Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda
687
Vađenja ruda i kamena
125
Prerađivačka industrija
686
Proizvodnja el. energije, gasa i vode
79
Građevinarstvo
36
Trgovina na veliko i malo, opravka
162
Hoteli i restorani
14
Saobraćaj, skladištenje i veze
80
Finansijsko posredovanje
25
Poslovi s nekretninama, iznajmljivanje
10
Državna uprava i socijalno osiguranje
168
Obrazovanje
373
Zdravstveni i socijalni rad
185
Druge komunalne, društvene i lične usluge
3
(izvor: Republički zavod za statistiku, OpštineuSrbiji, 2006.)

Tabela IV 1.5. Stanovništvo prema aktivnosti, po popisu 2002.

Podaci/popis
2002
Aktivno: obavlja zanimanje
8.132
Aktivno: ne obavlja zanimanje
6.541
Radni kontigent
14.673
Lica s ličnim prihodom
4.124
Izdržavano stanovništvo
8.463
(izvor: Republički zavod za statistiku, Opštine u Srbiji, 2008.)

Tabela IV 1.6. Zaposleni, 2007. godišnji prosek

 

Zaposleni
Zaposleni u privrednim društvima, ustanovama, zadrugama i organizacijama
Preduzetnici, lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih
Broj zaposlenih na 1000 stanovnika
ukupno
od toga žene %
ukupno
zaposleni u pd, ustanovama...
3.129
40,4
2.630
499
145
122

(izvor: Republički zavod za statistiku, Opštine u Srbiji, 2008.)

 

Tabela IV 1.7. Nezaposlena lica, Stanje 31.12.2007.

Ukupno
Prvi put traže zaposlenje
Bez kvalifikacija
Žene
Na 1000 stanovnika
svega
%
svega
%
svega
%
2.992
1.732
57,9
1.523
50,9
1.599
53,4
138
(izvor: Republički zavod za statistiku, Opštine u Srbiji, 2008.)

Kapacitet poljoprivredno-prehrambenog sektora povezanog sa poljoprivredom (grane industrije koje se bave proizvodnjom proizvodnih sredstava, preradom i plasiranjem robe na tržište, kao što su proizvodnja đubriva, pesticida i mehanizacije kao i prehrambena industrija):  

Ovaj sektor je u odnosu na potencijale primarne proizvodnje skromno razvijen i obuhvata sledeće:

  • Meso: AD Banat industrija mesa i konzervi
  • Mleko: mlekara manjeg kapaciteta u Lokvama
  • Žitarice: mlinovi Banatski Karlovac, Alibunar i Vladimirovac, Soja - Lokve
  • Testenina: pogon manjeg kapaciteta u Lokvama
  • Hleb i peciva: veći broj pekara u Banatskom Karlovcu i Alibunaru, pogoni biskvita u Seleušu i Lokvama
  • Stočna hrana: proizvodnja lucerkine smeše: Banatski Karlovac

Infrastruktura u opštini Alibunar

Putevi: u 2007. godini, Opština je imala 82 km savremenih puteva, od čega 24 km magistralnog kolovoza, 48 km regionalnog i 10 km lokalnog kolovoza.

Javni vodovod i kanalizacija: prema podacima iz 2007. godine, na vodovodnu mrežu priključeno je 10.924 domaćinstava, a sa kanalizacionom mrežom najbolje stanje je u Banatskom Karlovcu i Alibunaru (preko 95% domaćinstava), dok se u Janošiku situacija popravila u protekloj godini.

Ipak, potrebna je rekonstrukcija vodovodne mreže u svim naseljima. Vodovodne mreže su negde stare preko 30-40 godina, i sačinjene od azbestnih cevi, malih prečnika. U letnjim danima, zbog zalivanja bašti, vodosnadbevanje je loše, pa je potrebno izgraditi više bunara. Banatski Karlovac ima vodotoranj i Agrokop-farma u Vladimirovcu ima vodotoranj za svoje potrebe.

Komunikacija:Ukupno 11 pošta opsluživalo je u 2007. potrebe stanovništva za telefonskom komunikacijom i pošiljkama. Broj telefonskih pretplatnika je 8.168 i sva nasilja imaju telefonsku komunikaciju. Celokupna teritorije opštine Alibunar kvalitetno je pokrivena signalom mobilne telefonije sva tri operatera. Sva naselja su pokrivena wireless Internetom velike brzine. Postoji i mogućnost povezivanja Mesnih kancelarija.

Telekom je omogućio ADSL Internet pristup, prvo u najvećim naseljenim mestima, a zatim će to obezbediti i u ostalim. U Banatskom Karlovcu, Vladimirovcu i Alibunaru funkcioniše i Kablovski distributivni sistem, kroz koji je za sada pušten samo analogni TV signal, ali su obezbeđena sredstva za puštanje i Internet signala. Nakon dovođenja kvalitetnog linka do naselja, Internet signal biće pušten i kroz KDS.

Stambena izgradnja: Na 1.000 stanovnika opštine Alibunar, do 2007. godine izgrađeno je 0,6 stanova. U privatnoj svojini ima 12 završenih (što je i ukupan broj završenih stanova) i 17 nezavršenih stanova, dok je ukupan broj nezavršenih stanova 30.

Školstvo i obrazovanje:Na teritoriji opštine Alibunar postoji 11 osnovnih škola sa 2.041 učenikom i jedna srednja (ekonomska) škola, sa 666 učenika. Ukupan broj odeljenja 2007. godine u osnovnim školama bio je 127, a srednja škola imala je 21 odeljenje. Za decu predškolskog uzrasta postoji predškolska ustanova “Poletarac”. Opština nema nijednu specijalnu školu, ni školu za odrasle.

Studenti iz opštine Alibunar pohađaju studije (više i visoke) u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Pančevu.

Tabela IV 1.8. Stanovništvo staro 15 i više godina, prema polu i školskoj spremi, po popisu 2002.

Pol
Ukupno
Bez školske spreme
1-3 razreda OŠ
4-7 razreda OŠ
Osnovno
Srednje
Više
Visoko
Nepoznato
Svi
19.210
1.237
616
4.268
5.623
6.035
577
642
392
Ženski
9.900
932
412
2.411
2.854
2.625
291
188
187
(izvor: Republički zavod za statistiku, Opštine u Srbiji, 2008.)
 
Zdravstvene usluge: prema podacima Instituta za javno zdravlje, na jednog lekara u Opštini ima 745 stanovnika. Ukupan broj lekara koji pomažu građanima Alibunara je 29, 7 specijalista, 7 stomatologa i 5 farmaceuta. Zdravstveni centar ima i jednog pravnika, 1 biohemičara i 70 medicinskih sestara.

U svakom naseljenom mestu opštine radi zdravstvena ambulanta. U Alibunaru postoji služba hitne pomoći i noćna dežurna služba, koja radi od 20č do 6č, pa je građanima dostupna pomoć 24č.

Socijalna zaštita: U toku 2005. godine, ukupan broj građana koji su se obratili CSR, radi pružanja različitih oblika socijalne zaštite, povećan je u odnosu na predhodnu 2004. godinu za oko 22%.

Povećanje se odnosi na oblike i mere socijalne zaštite, naročito ostvarenih prava na TPN i materijalno obezbeđenje porodice (MOP), kao i porodični smeštaj dece, jednokratne pomoći i savetodavnog rada sa članovima disfunkcionalnih porodica.

Najveći procenat povećanja pruženih oblika zaštite u odnosu na predhodne godine, odnosi se na materijalnu pomoć građanima, koji su se našli u teškoj materijalnoj situaciji (MOP i jednokratne pomoći). Kada je u pitanju jednokratna pomoć, prosečno po jednom korisniku (porodici) jednokratna pomoć iznosila je 4.262,00 dinara. Broj korisnika DPN-a je povećan za oko 25%, u odnosu na prethodnu godinu.

Na drugom mestu je zbrinjavanje dece i mladih bez roditeljskog staranja, pomoć u rešavanju pravno-porodičnih problema i smeštaj u ustanove socijalne zaštite i posredovanje kod drugih organa.

Tabela IV 1.9. Korisnici socijalne zaštite: novi podaci

 
Oblik zaštite
BROJ KORISNIKA
2006
2007
2008
2009
Usvajanje
-
-
1
-
Starateljstvo ukupno
45
52
68
70
Smeštaj u ustanovama
69
60
68
53
Porodica
18
25
36
37
D.P.N.
189
170
220
260
MOP
1023
1023
1158
1250
Isxrana klub
-
25
25
25
Natura pomoć
10
11
19
18
Jednokratna novčana pomoć
403
452
543
458
Pomoć u kući
-
-
-
-
Dnevni boravak
-
-
-
-
Rehablitacija
-
-
3
3
 
UKUPNO:
1.757
1.818
2.138
2.174

 





 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Prema Akcionom planu, uspostavljene su usluge narodne kuhinje, sistemsko-plansko bavljenje socijalnom politikom na međuopštinskom nivou za opštine Plandište, Vršac, Bela Crkva i Alibunar.

Realizovan je projekat Hitne intervencije - Centar za psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja u porodici opštine Alibunar. Realizovan je projekat narodne kuhinje i trajno nastavljen za 50 obroka sa tendencijom porasta.

U okviru ovog projekta postoji više usluga koje se realizuju: savetovalište za brak i porodicu, SOS telefon, prihvatilište za žene i decu žrtve nasilja u Beloj Crkvi, prihvatilište za stara lica u Starom Lecu opština Plandište, Mobilni tim klastera, obučene gerontodomaćice.

Formirano je JATP preduzeće za besplatni i subvencioniran prevoz dece u škole na teritoriji opštine, Vršca i Pančeva.

U toku 2009. godine, 7% ukupnog broja stanovnika opštine obratili su se CSR, radi pružanja različitih oblika socijalne zaštite. Za 2009. godinu, podaci su prikazani zaključno sa mesecom septembrom, tako da će do kraja godine broj biti nešto veći. Savetodavno, zbog porodičnih problema, CSR se obratilo preko 70 porodica.

Povećanje se odnosi na oblike i mere socijalne zaštite, naročito ostvarenih prava na TPN i materijalno obezbeđenje porodice (MOP), kao i porodični smeštaj dece, jednokratne pomoći i savetodavnog rada sa članovima disfunkcionalnih porodica.

Najveći procenat povećanja pruženih oblika zaštite u odnosu na predhodne godine, odnosi se na materijalnu pomoć građanima, koji su se našli u teškoj materijalnoj situaciji (MOP i jednokratne pomoći). Kada je u pitanju jednokratna pomoć, prosečno po jednom korisniku (porodici) jednokratna pomoć iznosila je 4.262,00 dinara. Broj korisnika DPN-a je povećan za oko 18%, u odnosu na prethodnu godinu.

Na drugom mestu je zbrinjavanje dece i mladih bez roditeljskog staranja, pomoć u rešavanju pravno-porodičnih problema i smeštaj u ustanove socijalne zaštite i posredovanje kod drugih organa.
 
Grafik: Pregled ukupnog broja korisnika CSR po godinama

IV 01.04.02 Razlike između ruralnih oblasti u Srbiji i EU i Alibunaru

 Oblast
Ruralne oblasti EU-25
Srbija
Alibunar
1. Osnovne karakteristike
 
Društveno-ekonomska struktura
  • 17% ukupnog stanovništva EU živi u prevashodno ruralnim oblastima
  • 13% stanovništva je zaposleno u primarnom sektoru
  • Oko 55% stanovništva u Srbiji živi u ruralnim oblastima
  • Oko 33% zaposlenih radi u primarnom sektoru
  • Sva naselja opštine Alibunar su ruralnog tipa
Stanje u poljoprivredi
  • Visoka stopa produktivnosti
  • Dobro opremljena gazdinstva prosečne veličine od 20ha
  • Podrška poljoprivredi od 60-ih godina prošlog veka
  • Niska stopa produktivnosti, mala gazdinstva (3,5 ha), slabo opremljena sa niskom stopom korišćenja inputa
  • Slaba i neizvesna podrška vlasti
  • Niska stopa produktivnosti, mala gazdinstva
  • Izvesna podrška lokalnih, pokrajinskih i republičkih vlasti
Infrastruktura ruralnih oblasti
  • Dobro razvijena
  • Loša infrastruktura (ekonomska i socijalna)
  • Dobra tvrda infrastruktura
  • Nedovoljno dobra socijalna infrastruktura
Ekonomska struktura
  • Raznovrsne privredne delatnosti
  • Stvoreni novi ruralni poslovi
  • Slabo diversifikovane privredne delatnosti
  • Nedovoljno razvijeno ruralno preduzetništvo,
  • Nizak nivo socijalnih usluga
  • Slabo diversifikovane privredne delatnosti
  • Nedovoljno razvijeno ruralno preduzetništvo
  • Socijalne usluge na zadovoljavajućem nivou: Centar za socijalni rad i Crveni krst
2. Razvojni potencijal
 
LJudski resursi
  • Stepen lokalnih resursa visok
  • Stepen lokalnih kapaciteta, obrazovanja i inicijative je nizak
  • Stepen kapaciteta i inicijative veoma nizak uprkos činjenici da nivo formalnog obrazovanja zadovoljava
Obrazovanje, profesionalna obuka
  • Od početka 70-ih godina podržavani iz ZPP (CAP)
  • Dobro razvijene savetodavne usluge
  • Fokusirano na tehničke sposobnosti poljoprivrednika
  • Nedostatak materijala za treninge u menadžmentu i marketingu
  • Od nedavno nova forma edukacije (specifične teme)
  • Najvećim delom usmereno na tehničke sposobnosti poljoprivrednika
  • Slab pristup treninzima u menadžmentu i marketingu
  • Nizak procenat ulaže u dalju edukaciju i praćenje savremenih trendova
Udruženja, saradnja
  • Formiranje partnerstava
  • Mreža projekata
  • Nema partnerstava, samo individualni projekti
  • Mali napredak u formiranju grupa proizvođača i udruživanju
  • Dva lokalna udruženja poljoprivrednika
  • Dva udruženja preduzetnika
  • Desetina loklanih NVO i društava
  • Lokalna Akciona Grupa u višoj fazi formiranja i edukacije
Lokalna zajednica
  • Razvijene profitne organizacije i Lokalne akcione grupe
  • Inovativni i efikasni lokalni preduzetnici i lokalne vlasti
  • Mali uticaj i nadležnosti lokalne zajednice i neformalnih grupa
  • Neefikasan proces donošenja odluka (odozgo na dole), slab kapacitet preduzetništva
  • Lokalna Akciona Grupa u višoj fazi formiranja i edukacije
  • Nerazvijen preduzetnički duh
  • Nepoverenje u mali biznis, težnja ka zaposlenju u velikim preduzećima
3. Programi i finansijska podrška
 
Fondovi, izvori finansiranja
  • Strukturalni fondovi i LEADER I, II, LEADER+
  • Nacionalni programi
  • Donacije, pilot projekti
  • Mali iznosi novca iz budžeta zajednice (opštine) (uglavnom za infrastrukturu zajednice)
  • Simbolična finansijska podrška Opštine
  • Pomoć Opštine u vidu organizovanih službi za pomoć građanima i preduzećima u pribavljanju finanasijskih sredstava (krediti, bespovratna sredstva)
  • Direktan pristup pokrajinskim i republičkim izvorima finansiranja
Akteri
  • Vladine institucije
  • Nauka/istraživanje
  • Snažan nevladin sektor
  • Lokalne akcione grupe
  • U MPŠV je od 2008. godine formiran Sektor za ruralni razvoj
  • Nevladine organizacije (mali uticaj i malo sredstava)
  • Lokalni preduzetnici i lokalne vlasti (samo u zajednicama koje imaju inovativne lokalne vlasti)
  • Fond za razvoj opštine Alibunar
  • Sekretarijat za privredu, javne službe i razvoj
  • Fond za razvoj poljoprivrede (osnovan 2009.)
  • Lokalni preduzetnici
  • Udruženja građana
  • Područna kancelarija mreže za ruralni razvoj
4. Prioriteti u razvoju
 
Glavni ciljevi ruralnog razvoja
  • Konkurentnost poljoprivrede
  • Zaštita životne sredine putem reforme poljoprivrednih mera
  • Multifunkcionalnost
  • Produktivnost u porastu
  • Trgovina, prerada, mala i srednja preduzeća
  • Konkurentnost poljoprivrede i MSP
  • Očuvanje i optimalno korišćenje prirodnih i kulutrnih resursa
  • Kvalitet života loklanog stanovništva
Srednjoročni ciljevi
  • Diversifikacija privrednih delatnosti
  • Razvoj infrastrukture
  • Jačanje institucija i organizacija svih aktera
  • Optimalno korišćenje prirodnih i kulturnih resursa, njihovo očuvanje i povećanje vrednosti
  • Poboljšanje kvaliteta života u ruralnim oblastima
  • Dodavanje vrednosti lokalnim proizvodima i uslugama, posebno kroz olakšan pristup tržištima putem kolektivnih akcija
  • Primena novih znanja, veština i tehnologija u cilju povećanja konkurentnosti proizvoda i usluga ruralnih područja
Sastavni delovi strategija i njihovi pojedinačni činioci
  • Fokus na održivosti lokalne zajednice, putem mobilizacije lokalnih potencijala
  • Razvoj lokalnog sektora usluga, privatno-javnih parterstava i mreže
  • Fokus na MSP i seoskom turizmu
  • Malo sredstava i finansijske podrške
  • Niska stopa zaposlenosti i mogućnosti za nove poslovne prilike
  • Lokalni akteri bez inicijative
  • Fokus na održivosti lokalne zajednice, putem mobilizacije lokalnih potencijala
  • Razvoj MSP i ruralnog turizma
  • Razvoj lokalnog sektora usluga, privatno-javnih partnerstava i mreže, zasnovano na novim veštinama i znanjima

 

Одлука о изменама и допунама Oдлуке o платама, накнадама и другим примањима изабраних, именованих и постављених лица у општини Aлибунар

На основу члана 117. Статута општине Алибунар („Службени лист општине Алибунар“ број 12/2008 и 13/2009), на Двадесетој седници Скупштине општине Алибунар одржаној 14. јуна 2010. године, донета је

О Д Л У К А
О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ O ПЛАТАМА, НАКНАДАМА И ДРУГИМ ПРИМАЊИМА ИЗАБРАНИХ, ИМЕНОВАНИХ И ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА
У ОПШТИНИ АЛИБУНАР

Члан 1

У Одлуци о платама, накнадама и другим примањима изабраних, именованих и постављених лица у општини Алибунар („Службени лист општине Алибунар“ број 11/2008, 18/2008, 1/2009, 2/2009, 11/09, 14/09 и 17/09), у члану 6. став 1. брише се алинеја 1, тако да алинеје 2 и 3. постају алинеје 1 и 2.

У истом члану 6. додаје се став 2. који гласи:

''Коефицијент за обрачун и исплату накнаде за рад члана Општинског већа утврдиће се посебним решењем комисије Скупштине општине надлежне за кадровска питања и радне односе у складу са законом.''

Члан 2.

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће се у „Службеном листу општине Алибунар“.

Република Србија
Аутономна Покрајина Војводина
Општина Алибунар
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ
Број: 12-50/10-04
Датум: 14. јун 2010. године
А Л И Б У Н А Р
 
ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ
Душан Јовановић, с.р.

Извршење посебног дела буџета општине Алибунар за период 01.01. до 31.12.2009. год. Скупштина општине

Члан 11.

Укупно планирани и извршени расходи и издаци према економској класификацији износе у хиљадама динара:

 

ИЗВРШЕЊЕ ПОСЕБНОГ ДЕЛА БУЏЕТА ОПШТИНЕ АЛИБУНАР ЗА ПЕРИОД 01.01. ДО 31.12.2009. ГОД.

 

Раздео

Глава

Функција

Позиција

Економс. класиф.

Извор финанси.

Назив економске класификације

План 2009.

Изврше-ње 2009.

Разлика

Стру-ктура у %

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

 

 

 

 

 

 

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ

 

 

 

 

1

 

110

 

 

 

Извршни и законодавни органи, финански-јски, фискални и спољњи послови

 

 

 

 

 

 

 

1

413

01

Накнаде у натури

5

0

5

0.00

 

 

 

2

414

01

Социјална давања запосленима

60

46

14

76.67

 

 

 

3

421

01

Стални трошкови

1,000

806

194

80.60

 

 

 

4

422

01

Трошкови путовања

600

462

138

77.00

 

 

 

5

423

01

Услуге по уговору

9,000

9,735

-735

108.17

 

 

 

5/1

423

13

Услуге по уговору

194

194

0

100.00

 

 

 

6

424

01

Специјализоване услуге

100

3

97

3.00

 

 

 

7

425

01

Текуће поправке и одржавање

150

73

77

48.67

 

 

 

8

426

01

Материјал

1,300

1,049

261

80.69

 

 

 

8/1

426

13

Материјал

43

42

1

97.67

 

 

 

9

444

01

Пратећи трошкови задуживања

50

 

50

0.00

 

 

 

10

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

130

56

74

43.08

 

 

 

11

483

01

Новчане казне и пенали по решењу судова

600

456

134

77.67

 

 

 

12

511

01

Зграде и грађевински објекти

 

 

0

 

 

 

 

13

512

01

Машине и опрема

300

247

53

82.33

 

 

 

13/1

512

13

Машине и опрема

140

140

0

100.00

 

 

 

14

515

01

Нематеријална имовина

5

 

5

0.00

 

 

 

 

 

 

Извори финансирања за функцију 110

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

13,300

12,943

357

97.32

 

 

 

 

 

13

Вишак прихода из претходне године

377

376

1

99,73

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 110

13,677

13,319

357

97.38

 

1.1.

 

 

 

 

ИЗБОРНА КОМИСИЈА

 

 

 

 

 

 

160

 

 

 

Опште јавне услуге

 

 

 

 

 

 

 

15

416

01

Награде запосленима и ост.посеб. расходи

120

165

-45

137.50

 

 

 

16

421

01

Стални трошкови

10

 

10

0.00

 

 

 

17

422

01

Трошкови путовања

30

 

30

0.00

 

 

 

18

423

01

Услуге по уговору

 

 

0

 

 

 

 

19

426

01

Материјал

40

 

40

0.00

 

 

 

20

481

01

Дотације невладиним организацијама

 

 

0

 

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 160

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

200

165

35

82.50

 

 

 

 

 

07

Дотације од осталих нивоа власти

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 160

200

165

35

82.50

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.1.

200

165

35

82.50

 

1.2.

 

 

 

 

ФОНД СОЛИДАРНЕ СТАМБЕНЕ ИЗГРАДЊЕ

 

 

 

 

 

 

610

 

 

 

Стамбени развој

 

 

 

 

 

 

 

21

511

01

Зграде и грађевински објекти

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 640

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 640

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.2.

100

 

100

0.00

 

1.3.

912

 

 

 

ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ

 

 

 

 

 

 

 

22

463

01

Трансфери осталим нивоима власти

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Накнаде у натури

1,700

1,786

-86

105.06

 

 

 

 

 

 

Социјална давања запосленима

100

96

4

96.00

 

 

 

 

 

 

Накнаде трошкова за запослене

4,500

3,872

628

86.04

 

 

 

 

 

 

Награде запосл. и остали посебни расходи

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Услуге по уговору

1,200

781

419

65.08

 

 

 

 

 

 

Стални трошкови

7,000

6,055

545

86.50

 

 

 

 

 

 

Трошкови путовања

300

76

224

25.33

 

 

 

 

 

 

Специјализоване услуге

300

324

-24

108.00

 

 

 

 

 

 

Текуће поправке и одржавање

1,000

677

323

67.70

 

 

 

 

 

 

Материјал

2,500

2.696

-196

107.84

 

 

 

 

 

 

Пратећи трошкови задуживања

100

74

26

74.00

 

 

 

 

 

 

Порези, обавезне таксе и казне

98

10

86

10.20

 

 

 

 

 

 

Новчане казне и пенали по решењу судова

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Зграде и грађевински објекти

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Изградња фискултурних сала основних школа у Алибунару и Бан. Карловцу

 

 

0

 

 

 

 

 

 

 

Нематеријална имовина

100

12

88

12.00

 

 

 

 

 

 

Машине и опрема

200

62

138

31.00

 

 

 

 

 

 

Остале некретнине и опрема

 

 

0

0.00

 

 

 

 

 

 

Путни трошкови специјалних школа

1,300

683

617

52.54

 

 

 

 

 

 

Накнаде за соц. заштиту из буџета – бесплатне ужине

2,500

2,444

56

97.76

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 912

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

23,198

19,648

3,550

84.70

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 912

23,198

19,648

3,550

84.70

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.3.

23,198

19,648

3,550

84.70

 

1.4.

920

 

 

 

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ

 

 

 

 

 

 

 

23

463

01

Трансфери осталим нивоима власти

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Накнаде у натури

10

 

10

0.00

 

 

 

 

 

 

Социјална давања запосленима

60

 

60

0.00

 

 

 

 

 

 

Накнаде трошкова за запослене

2,511

2,260

251

90.00

 

 

 

 

 

 

Накнаде запосл. и остали посебни расходи

40

 

40

0.00

 

 

 

 

 

 

Стални трошкови

850

793

57

93.29

 

 

 

 

 

 

Трошкови путовања

100

24

76

24.00

 

 

 

 

 

 

Услуге по уговору

600

158

442

26.33

 

 

 

 

 

 

Специјализоване услуге

400

129

271

32.25

 

 

 

 

 

 

Текуће поправке и одржавање

155

75

80

48.39

 

 

 

 

 

 

Материјал

500

545

-45

109.00

 

 

 

 

 

 

Пратећи трошкови задуживања

20

3

17

15.00

 

 

 

 

 

 

Порези, обавезне таксе и казне

20

 

20

0.00

 

 

 

 

 

 

Новчане казне и пенали по решењу судова

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Машине и опрема

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Остала некретнине и опрема

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 920

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

5,266

3,987

1,279

75.71

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 920

5,266

3,987

1,279

75.71

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.4.

5,266

3,987

1,279

75.71

 

1.5.

820

 

 

 

КУЛТУРА

 

 

 

 

 

 

 

24

411

01

Плате, додаци и накнаде запосленима

5,230

4,417

813

84.46

 

 

 

25

412

01

Социјални доприноси на терет послодавца

1,089

791

298

72.64

 

 

 

26

413

01

Накнаде у натури

100

79

21

79.00

 

 

 

27

414

01

Социјална давања запосленима

280

 

280

0.00

 

 

 

28

415

01

Накнаде трошкова за запослене

120

89

31

74.17

 

 

 

29

416

01

Награде запосл.и остали посебни расходи

3,275

2,539

736

77.53

 

 

 

30

421

01

Стални трошкови

520

491

29

94.42

 

 

 

31

422

01

Трошкови путовања

60

34

26

56.67

 

 

 

32

423

01

Услуге по уговору

300

137

163

45.67

 

 

 

33

424

01

Специјализоване услуге

80

16

64

20.00

 

 

 

34

425

01

Текуће поправке и одржавање

150

7

143

4,67

 

 

 

35

426

01

Материјал

70

18

52

25.71

 

 

 

36

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

32

 

32

0.00

 

 

 

37

444

01

Пратећи трошкови задуживања

35

1

34

2.86

 

 

 

38

512

01

Машине и опрема

100

8

92

8.00

 

 

 

39

515

01

Књиге у библиотеци

100

18

82

18.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 820

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

11,541

8,645

2,896

74.91

 

 

 

 

 

 

Укупна функција 820

11,541

8,645

2,896

74.91

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.5.

11,541

8,645

2,896

74.91

 

1.6.

810

 

 

 

ФИЗИЧКА КУЛТУРА

 

 

 

 

 

 

 

40

411

01

Плате и додаци и накнаде запослених

512

460

52

89.84

 

 

 

41

412

01

Социјални доприноси на терет послодавца

128

83

45

64.84

 

 

 

42

413

01

Накнаде у натури

50

6

44

12.00

 

 

 

43

414

01

Социјална давања запосленима

38

11

27

28.95

 

 

 

44

415

01

Накнаде трошкова за запослене

35

 

35

0.00

 

 

 

45

416

01

Награде запосл.и остали посебни расходи

320

235

85

73.44

 

 

 

46

421

01

Стални трошкови

150

119

31

79.33

 

 

 

47

422

01

Трошкови путовања

80

 

80

0.00

 

 

 

48

423

01

Услуге по уговору

400

40

360

10.00

 

 

 

49

424

01

Специјализоване услуге

20

14

6

70.00

 

 

 

50

425

01

Текуће поправке и одржавање

150

5

145

3.33

 

 

 

51

426

01

Материјал

600

263

337

43.83

 

 

 

52

481

01

Дотације невладиним организацијама – спорт.клубовима и школама

6,800

5,479

1,321

80.57

 

 

 

53

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

10

 

10

0.00

 

 

 

54

444

01

Пратећи трошкови задуживања

20

 

20

0.00

 

 

 

55

512

01

Машине и опреме

50

31

19

62.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 810

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

9,363

6,746

0,578

72.05

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 810

9,363

6,746

0,578

72.05

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.6.

9,363

6,746

0,578

72.05

 

1.7.

90

 

 

 

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА НЕКВАЛИ-ФИКОВАНА НА ДРУГОМ МЕСТУ

 

 

 

 

 

 

 

56

463

01

Трансфери осталим нивоима власти

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Награде запосл.и остали посебни расходи

32

 

32

0.00

 

 

 

 

 

 

Стални трошкови

470

327

143

69.57

 

 

 

 

 

 

Материјал

255

176

79

69.02

 

 

 

 

 

 

Услуге по уговору

150

9

141

6.00

 

 

 

 

 

 

Трошкови путовања

60

13

47

21.67

 

 

 

 

 

 

Специјализоване услуге

20

 

20

0.00

 

 

 

 

 

 

Текуће поправке и одржавање

80

20

60

25.00

 

 

 

 

 

 

Накнаде за соц.заштиту из буџета

5,000

3,763

1,237

75.26

 

 

 

 

 

 

Порези, обавезне таксе и казне

33

15

18

45.45

 

 

 

 

 

 

Отплате домаћих камата

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Машине и опрема

100

 

100

0.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 090

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

6,200

4,323

1,845

69.73

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 090

6,200

4,323

1,845

69.73

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.7.

6,200

4,323

1,845

69.73

 

1.8.

911

 

 

 

ДРУШТВЕНА БРИГА О ДЕЦИ

 

 

 

 

 

 

 

57

411

01

Плате, додаци и накнаде запослене

20,542

15,190

5,352

73.95

 

 

 

58

412

01

Социјални доприноси на терет послодавца

5,443

3,214

2,229

59.05

 

 

 

59

413

01

Накнаде у натури

300

192

108

64.00

 

 

 

60

414

01

Социјална давања запосленима

300

467

-167

155.67

 

 

 

61

415

01

Накнаде трошкова за запослене

500

407

93

81.40

 

 

 

62

416

01

Награде запосл.и остали посебни расходи

8,500

5,908

2,592

69.51

 

 

 

63

421

01

Стални трошкови

3,500

1,705

1,795

48.71

 

 

 

64

421

07

Стални трошкови

 

 

 

 

 

 

 

65

422

01

Трошкови путовања

 

 

0

 

 

 

 

66

423

01

Услуге по уговору

150

142

8

94.67

 

 

 

67

424

01

Специјализоване услуге

100

100

0

100.00

 

 

 

68

425

01

Текуће поправке и одржавање

300

288

12

96.00

 

 

 

69

426

01

Материјал

145

 

145

0.00

 

 

 

70

444

01

Пратећи трошкови задуживања

50

1

49

0.00

 

 

 

71

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

20

 

20

0.00

 

 

 

72

441

01

Отплате домаћих камата

10

 

10

0.00

 

 

 

73

512

01

Машине и опрема

20

 

20

0.00

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 911

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

39,880

27,614

12,266

69.24

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 911

39,880

27,614

12,266

69.24

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.8.

39,880

27,614

12,266

69.24

 

1.9.

473

 

 

 

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

 

 

 

 

 

 

 

74

411

01

Плате, додаци и накнаде запослене

1,915

1,767

148

92.27

 

 

 

75

412

01

Социјални доприноси на терет послодавца

480

317

163

66.04

 

 

 

76

413

01

Накнаде у натури

60

28

32

46.67

 

 

 

77

414

01

Социјална давања запосленима

56

56

0

100.00

 

 

 

78

415

01

Накнаде за запослене

20

 

20

0.00

 

 

 

79

416

01

Награде запосл.и остали посебни расходи

1,088

941

147

0.00

 

 

 

80

421

01

Стални трошкови

750

123

627

16.40

 

 

 

81

422

01

Трошкови путовања

70

11

59

15.71

 

 

 

82

423

01

Услуге по уговору

500

170

330

34.00

 

 

 

83

424

01

Специјализоване услуге

50

 

50

0.00

 

 

 

84

425

01

Текуће поправке и одржавање

200

68

132

34.00

 

 

 

85

426

01

Материјал

250

151

99

60.40

 

 

 

86

444

01

Пратећи трошкови задуживања

50

1

49

2.00

 

 

 

87

482

01

Порези, обавезне таксе и казне

50

50

0

100.00

 

 

 

88

512

01

Машине и опрема

200

 

200

0.00

 

 

 

89

511

01

Зграде и грађевински објекти

500

67

433

13.40

 

 

 

90

523

 

Залихе робе за даљу продају

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за функцију 473

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

6,239

3,750

2,489

60.11

 

 

 

 

 

 

Укупно функција 473

6,239

3,750

2,489

60.11

 

 

 

 

 

 

Укупно глава 1.9.

6,239

3,750

2,489

60.11

 

 

 

 

 

 

Извор финансирања за раздео 1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

01

Приходи из буџета

115,287

87,821

27,395

76.18

 

 

 

 

 

13

Вишак прихода из претходне године

377

376

1

99.73

 

 

 

 

 

 

УКУПНО РАЗДЕО 1

115,664

88,197

27,396

76.25

II 02. Analiza sektora poljoprivrede

II 02.01. Poljoprivreda u privredi

Učešće primarne poljoprivredne proizvodnje u BDP 2007. godine je iznosio 16,6%, uprkos činjenici da je njeno prosečno učešće u BDP tokom vremena opadalo. Međutim, prosečni udeo poljoprivrede je još uvek visok u poređenju sa EU-25 (1,6% 2007. godine). Ukoliko se delatnosti prerade hrane i pića, a koje su u vezi sa poljoprivredom, dodaju primarnoj proizvodnji, poljoprivreda je, u ovom širem smislu, najveći pojedinačni privredni sektor, sa učešćem od 25% u strukturi BDP.

Oko 66% od ukupnog zemljišta u Srbiji okarakterisano je kao poljoprivredno zemljište (od čega procenat učešća obradivog zemljišta iznosi 65%, u odnosu na EU-25 gde ovaj procenat iznosi 67%).

Poljoprivreda u Srbiji nastavlja da angažuje značajan procenat ukupne radne snage. Stopa zaposlenosti u primarnom sektoru iznosi 23,36%, a ukoliko se tome doda prehrambena industrija (4,5%), poljoprivreda predstavlja značajan izvor radne snage u ruralnim oblastima. Oko 150.000 ljudi je zaposleno u poljoprivredno-prerađivačkom i poljoprivrednom-industrijskom sektoru usluga.

Prehrambeno-prerađivačka preduzeća predstavljaju najveće poslodavce u industrijskom sektoru, sa više od 90.000 zaposelnih (2007. godina).

Produktivnost poljoprivrede, kako produktivnost zemljišta tako i produktivnost rada, je ispod proseka EU, zbog niskog nivoa korišćenja inputa (đubriva, pesticidi, seme) i korišćenja kapitala (mehanizacije, savremene opreme, infrastrukture).

II 02.02. Zemljišni resursi i strukture gazdinstava

II 02.02.01. Korišćenje zemljišta, vlasništvo nad zemljištem i privatizacija

Poljoprivredno zemljište u Srbiji pokriva u proseku 5,1 miliona hektara (ha) (nekih 66% ukupnog zemljišta) od kojih oko 3,6 miliona ha predstavlja obradivo zemljište (uključujući i višegodišnje kulture).

Sastav zemljišta i klimatski uslovi su povoljni za poljoprivrednu proizvodnju. Ravnice Vojvodine, Pomoravlje, Posavina, Tamnava, Zapadno i Južno Pomoravlje imaju povoljne uslove za mehanizovanu proizvodnju ratarskih kultura i proizvodnju povrća. Brdoviti predeli na jugu, zapadu i istoku Srbije pružaju uslove za proizvodnju voća, grožđa i vina kao i za uzgoj stoke. Brda i planine Zlatibora, Rudnika, Stare Planine, Kopaonika, Tare, Zlatara, Peštera, Homolja i Šar Planine su privlačni za razvoj uzgoja ovaca i goveda, šumarstva i turizma.

Najveći deo poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je u privatnom vlasništvu jer poljoprivreda nije bila u potpunosti nacionalizovana u Jugoslaviji. Ukidanjem propisa o maksimumu veličine imanja od 10 ha uklonjena je prepreka za postojanje tržišta zemljišta.

II 02.02.02. Strukture gazdinstava

Srpskom poljoprivredom dominiraju samostalna gazdinstva koja koriste više od 80% poljoprivrednog zemljišta, dok ostatak zemljišta (20%) koriste poljoprivredni kombinati i zadruge. Uglavnom zbog istorijskog propisa po kome su samostalna gazdinstva ograničena na maksimum veličinu imanja od 10 ha (koji je nedavno ukinut), samostalna gazdinstva u Srbiji su u proseku mnogo manja nego u ostalim evropskim zemaljama.

Preko 75% samostalnih gazdinstava poseduje manje od 5 ha, a manje od 5% poseduje više od 10 ha, koristeći 23% ukupnog poljoprivrednog zemljišta. U okviru privatnog sektora poljoprivredne proizvodnje, postoji oko 700.000 samostalnih gazdinstava sa manje od 10 ha zemljišta. Većina ovih gazdinstava poseduje manje od 5 hektara koji su obično isparčani na nekoliko manjih pojedinačnih parcela. Utvrđeno je da je veličina gazdinstva u proseku 27 ha što je znatno više u odnosu na prosek APV koji je ispod 3 ha. Do odstupanja je došlo zbog namernog izbora gazdinstva koja su mahom većih površina. Površina gazdinstava su podeljena u proseku na 11 parcela što ukazuje da je prosečna parcela površine 2,5 ha. Ovaj podatak nam ukazuje na izvesnu usitnjenost poseda. Takođe je utvrđeno da sa povećanjem površine gazdistva dolazi do ukrupnjavanja parcela.

Zbog svoje male veličine, većina ovih gazdinstava proizvodi samo za sopstvene potrebe, a na tržište plasiraju samo mali deo svoje proizvodnje (‘‘poljoprivrednici koji proizvode za sopstvene potrebe’’). Stoga mnoge porodice sa ovih gazdinstava u mnogome zavise od izvora prihoda i mogućnosti zapošljavanja izvan gazdinstva.

U okviru privatnog sektora poljoprivredne proizvodnje, javlja se grupa komercijalnih gazdinstava, koja proizvode prevashodno za potrebe tržišta. Među ovim proizvođačima izdvajaju se dve posebne grupe: prva grupa se sastoji od onih poljoprivrednika koji poseduju velika gazdinstva i prevashodno su orijentisani ka ekstenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a druga grupa se sastoji od onih koji poseduju malo manje hektara iskorišćenih za proizvodnju voća i povrća visokog kvaliteta (intenzivna poljoprivredna proizvodnja). Podaci Popisa stanovništva iz 2002. godine ukazuju na dve značajne promene u poslednjoj deceniji, naime ukazuju na smanjenje ukupnog broja gazdinstava i na povećano učešće nepoljoprivrednih gazdinstava u ukupnom broju gazdinstava.

Vrsta proizvodnje kojom se gazdinstvo bavi:

  • ratarskom proizvodnjom bavi se 25% gazdinstava;
  • ratarsko-stočarskom proizvodnjom bavi se 30% gazdinstava;
  • ratarsko-povrtarskom proizvodnjom bavi se 40% gazdinstava;
  • ratarsko-voćarskom proizvodnjom bavi se 5% gazdinstava.

II 02.03. Poljoprivredna proizvodnja

U pogledu proizvodne vrednosti (procene Organizacije za hranu i poljoprivredu UN), kukuruz je najvažniji proizvod u Srbiji, nakon koga po važnosti dolazi svinjsko meso, kravlje mleko, pšenica i goveđe meso. Proizvodnja voća i povrća je takođe značajna, a jabuka, paradajz, šljiva, ljuta paprika, paprika, krompir, grožđe i maline su najvažniji pojedinačni proizvodi.

II 02.03.01. Ratarska proizvodnja

Površina zemljišta za ratarsku proizvodnju je ostala stabilna tokom poslednjih pet godina. Za proizvodnju pojedinih ključnih useva kao što su žitarice i uljarice, poljoprivrednici su značajno poboljšali svoju produktivnost.

Žitarice dominiraju semenskom proizvodnjom u Srbiji, i njihovo učešće u zasejanim površinama iznosi 60% odnosno 47% u ukupnim obradivim površinama.

Srbija ima idealne klimatske uslove za uzgajanje mnogih sorta voća. NJena teritorija je bogata oblastima sa mikroklimom koja su savršrno pogodna za organsku proizvodnju voća što čini razvoj ovog sektora izuzetno obećavajućim. Većina voćnih sorti se uzgaja u savršenim uslovima, ručno se beru i pažljivo skladište i pakuju. Većina voćnih sorti se u Srbiji još uvek uzgaja na malim porodičnim gazdinstvima sa niskim prosečnim prinosima.

Seme suncokreta je najvažnijii proizvod u okviru pod-sektora/grane proizvodnje uljarica sa proizvodnjom od nekih 350.000 tona u 2007. godini (RZSS). U pogledu vrednosti proizvodnje proizvodnja semena suncokreta se nalazi na desetom mestu liste OHP UN.

II 02.03.02. Stočarska proizvodnja

Broj stoke u Srbiji je značajno opao s početka 90-ih godina (za više od 30%). Nekoliko faktora je doprinelo ovom padu uključujući i ukupno smanjenje broja gazdinstava, smanjena potražnja za proizvodima životinjskog porekla (koji su skuplji od proizvoda biljnog porekla), mala gazdinstva i loše stočarstvo (što stočnu proizvodnju čini manje rentabilnom od semenske proizvodnje). Verovatno je i nedostatak stočne hrane i odgovarajućih veterinarskih službi takođe doprineo ovom padu.

Zvanični podaci pokazuju da je broj skoro svih vrsta stoke opao tokom poslednjih petnaest godina. Proizvodnja je opala još više od samog broja stoke zbog dodatnih poteškoća prilikom pružanja odgovarajuće ishrane stoke i veterinarske nege. Čak i pre 90-ih godina, produktivnost je uvek bila niska po zapadnoevropskim standardima. Međutim, tokom poslednjih pet godina stočna proizvodnja i sam broj stoke su stabilizovani.

II 02.04. Utrošak hrane

Iako utrošak hrane ima veći udeo u raspoloživom prihodu potrošača u Srbiji nego u EU, utrošak osnovnih prehrambenih proizvoda po stanovniku, i to posebno mesa, je mali usled niže stope prihoda. Posebno je evidentan disbalans u utrošku mesa, koji je tradicionalno veoma važan u Srbiji, međutim, zbog visoke cene mesa, utrošak po stanovniku je mnogo manji nego u EU-25. U poređenju sa EU-25 čini se da je utrošak žitarica po stanovniku mnogo viši. Kako se prihodi povećavaju očekuje se da se modeli potrošnje polako promene sa većim utroškom mesa i manjim utroškom osnovnih prehrambenih proizvoda.

II 02.05. Cene poljoprivrednih proizvoda

Od 2000. godine, proizvođačke cene skoro svih ratarskih i stočarskih proizvoda su u opadanju. Može se pretpostaviti da je razlog tome delimično i inflacija u Srbiji i devalvacija domaće valute, dok su nominalne cene bile u porastu tokom istog perioda. Međutim, sam razvoj nominalnih cena mnogih proizvoda, izraženih u dinarima, je takođe bio negativan zbog napora Vlade da smanji subvencionisanje proizvoda i učini tržišta poljoprivrednih proizvoda efikasnijim. Na taj način su skoro svi proizvodi doživeli pad stvarnih proizvođačkih cena. Za 2007. godinu postoje neke indicije da je ova tendencija zaustavljena, jer su cene nekih proizvoda (uglavnom stočarskih) porasle. Razlog za to bi delimično moglo da bude uvođenje PDV-a na nabavne cene poljoprivrednih proizvoda. Proizvođačke cene u Srbiji za većinu poljoprivrednih proizvoda su na nižem nivou u poređenju sa prosečnim proizvođačkim cenama u EU -25.

II 02.06. Trgovina poljoprivrednim proizvodima

Poljoprivredno-prehrambeni sektor je 2007. učestvovao sa nekih 20% u ukupnom izvozu Republike Srbije, što predstavlja veoma visok procenat ne samo u poređenju sa EU-25 (6%) već i u poređenju sa zemljama u okruženju kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina (obe sa manje od 10%). Učešće poljoprivredno-prehrambenog sektora sa 7% u ukupnom uvozu Srbije, sa druge strane, je veoma malo u poređenju sa nekim zemljama u okruženju (Bosna i Hercegovina koje predstavlja glavno izvozno tržište proizvoda iz Srbije, ima učešće od 20%), a na istom nivou je kao u EU-25 (6%).

II 02.07. Prehrambeno-prerađivačka industrija

Prehrambeno-prerađivačka industrija je važna privredna grana u Srbiji zbog svoje snažne veze sa poljoprivredom i visoke stope učešća u zaposlenosti. Ona zapošljava oko 150.000 ljudi (2002) ili 10% radne snage zemlje u oko 3200 preduzeća.

Prehrambeno-prerađivački sektor u Srbiji ima veliki razvojni potencijal. Već je došlo do značajnog napretka u modernizaciji i tehnološkom poboljšanju mnogih delova prehrambeno-prerađivačke industrije putem privatizacije, kao i njihove orijentisanosti ka tržištu i usklađivanju sa standardima kvaliteta i zdravstvene zaštite EU, što je unapredilo njihovu konkurentnost. Međutim, mnogi drugi pogoni za preradu ostaju u prehrambenom sektoru i suočavaju se sa prevelikim kapacitetom, zastarelom tehnologijom i niskom konkurentnošću. Prioritet mora biti njihova modernizacija i unapređenje konkurentnosti.

II 02.08. Šumarstvo

Ukupna površina pod šumama u Srbiji iznosi 2.360.400 ha ili 26,7% ukupne površine, što je nešto niže od prosečnog procenta površina pod šumama u Evropi.

Opšte stanje šuma je nezadovoljavajuće, a trenutno stanje šuma u državnom vlasništvu karakteriše nedovoljan obim proizvodnje, nepovoljna starosna struktura, nezadovoljavajuća gustina zasada i procenat površine pod šumama, nepovoljno stanje sastojina - visok procenat sastojina sa neujednačenim pokrivačem i površinama pod korovom i nezadovoljavajući zdravstveni standardi (MPŠV, 2004). Postojeći nivo proizvodnih procesa u šumarstvu, zbog tehnoloških i organizacionih nedostataka kao i zbog nedostatka razvijenih putnih mreža u šumskim oblastima utiče na šumarsku delatnost/upravljanje šumama. Kvalifikovani kadar nije adekvatan.

Odnos šumske i poljoprivredne povrišne (39:61) je povoljan i iznad je odnosa u Evropi, što je, takođe velika prednost za uspešan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Međutim, dobar deo obradivog zemljišta je zakišeljen, kao rezultat nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava, a u Vojvodini i zaslanjen, što sve umanjuje proizvodne mogućnosti, a povećava troškove proizvodnje. Potrebne su određene agrotehničke mere za popravljanje zemljišne strukture - kalcifikacije, veća upotreba organskog đubriva i dr. 

III 02. Geografske karakteristike

Ovaj region obuhvata severni deo Srbije. Pokrajina Vojvodina skoro u celosti pripada ovom regionu kao i ruralne opštine u severo-zapadnom delu Centralne Srbije (Mačva). Veći deo teritorije je pod stepom i oraničnim površinama sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Reljef severne Srbije je prevashodno ravničarski, osim na teritoriji Srema u kome dominira planina Fruška Gora i na teritoriji jugoistočnog Banata sa Vršačkim bregom. Reka Dunav sa svojim pritokama ima najveći hidrografski potencijal. Ona je takođe najvažniji vodeni put i najznačajniji strateški pravac prema Evropi. Ovaj region je bogat vodama. Velike reke, Dunav, Sava i Tisa teku kroz ovaj region. Za potrebe uklanjanja viška vode, izgrađeni su “sistemi amelioracije” koji mrežom kanala i objekata za upravljanje vodama pokrivaju površinu od oko 21.000 kvadratnih kilometara. Sistem kanala Dunav-Tisa-Dunav (DTD) je višenamenski objekat infrastrukture: mreža kanala dugačka 930 km od kojih je 590 km plovno. Kanal DTD omogućava uklanjanje viška vode sa više od jednog miliona hektara i u isto vreme stvara uslove za navodnjavanje useva na površini od više od pola miliona hektara. Efekat kanala DTD predstavlja postizanje dve žetve godišnje i povećanje prinosa za više od 15%.

U poređenju sa drugim ruralnim regionima u Srbiji, ovaj region se može smatrati izuzetno homogenim u pogledu svojih geomorfoloških karakteristika i prirodnih uslova. Sa druge strane, evidentne su značajne razlike u pogledu ekonomske strukture i razvoja, koje su od početka 1990-tih sve izrazitije: zapadni deo regiona koji obuhvata područje Bačke, Srema i Mačvu, generalno je razvijeniji u poređenju sa istočnim delom – Banatom. 

IV 02. Životna sredina opštine Alibunar

IV 02.01. Vodni resursi

Opština Alibunar nema prirodnih vodotoka. Teren zaobilaze Tamiš, Tisa, Karaš i Dunav. Jedini veštački vodotok je kanal Dunav - Tisa - Dunav, koji čini severoistočnu granicu opštine. Kod hidrografskih prilika ovde se javlja problem naizgled kontradiktoran, manjak i višak podzemne vode.

Celo područje ˝Donje terase˝ ima obilje vode i faktički se nalazi na površini jezera.

Za ˝Gornju terasu˝ u SZ delu Deliblatske peščare  može se reći da je siromašna vodom. 

U ovom delu ne postoje vodeni tokovi, niti mesto na kojima bi se voda mogla zadržati. Podzemne vode su dosta duboko od površine.

BeliBager.jpgNa ˝Gornjoj terasi˝ na Devojačkom bunaru, postoje kopani bunari - Dolapi. Voda se vadila uz pomoć konjske vuče. Voda iz kopanih bunara se koristi za ljudsku upotrebu, napajanje stoke, prskanje u poljoprivredi i to: u naseljenom mestu Vladimirovac dubina bunara je 132 metra, u Banatskom Karlovcu dubina se kreće od 120 do 130 metara, u Janošiku i Lokvama takođe od 120 do 130 metara.

Dubina Devojačkog bunara je 163 metra. Postoji inicijativa da se bunar restaurira i da se za vreme manifestacija demonstrira njegov nekadašnji rad.

Problem sa kojim se suočava Alibunar jeste plavljenje nižih delova terena (visok NPV, glinoviti tereni) naselja i atara u periodima učestalih kiša, topljenja snega.

Slabo održavanje postojećih kanala, odnosno nepostojanje istih (zamuljenost, zatravljenost) još jedna je prepreka koju treba prevazići.

Termomineralne vode

GeoThermal.jpgNa teritoriji opštine Alibunar nalazi se jedan od ukupno šest lokaliteta Vojvodine u kojima se lekovita voda koristila, a koji su privremeno ili trajno napušteni. 

Na sektoru Janošik - Jermenovci u periodu 1973-1976 godine radilo je banjsko lečiličte.  Termomineralna voda se eksploatisala iz bušotine Je-17, sa dubine od 982m. Termomineralna voda dobija se iz gornje pontijskih peskova  i peščara sa dubine oko 700 do 800m. Voda ima temperaturu 48˚C, a izdašnost bušotine je 300 litara u minuti. Odeljenje za balneoklimatologiju izvršilo je hemijsku analizu vode pri čemu je utvrđen sadržaj broma, joda, vodonik-sulfida, stroncijuma, a evidentni su gvožđe i barijum.

Institut za nuklearne nauke ˝Boris Kidrič˝ u Vinči ispitao je radioaktivnost vode i utvrdio da ona iznosi 88pCi/l i da potiče od radona, radijuma, ali da se i pored velike radioaktivnosti može koristiti za kupanje.

Ovo je najbogatija voda jodom i najradioaktivnija voda za sada pronađena na tlu Vojvodine. Zavod za urbanizam i komunalno-stambena pitanja iz Novog Sada tokom 1979. godine izradio je Urbanistički projekat Zdravstvenog i turističko-rekreativnog centra u Janošiku, koji bi trebalo da ima različite funkcije i to: zdravstveno-lečilišnu i rekreativnu, sportsko-rekreativnu, lovno-ribolovnu i manifestacionu.

Plan da se ove toplice razviju u kompleksan turistički centar Južnog Banata u kojem bi, pored stacionarnog, trebalo da se razvije i izletnički turizam za sada nije ostvaren. Centar bi se gradio na poljoprivrednom zemljištu opštine Alibunar, južno od puta Janošik - Jermenovci, duž kanala Dunav - Tisa - Dunav.

Na Devojačkom bunaru nalazi se izvor termalne vode na dubini od 1.100m, sa temperaturom od 26˚ iz kog se snabdeva postojeći otvoreni bazen. 

Zbog znatno povećanih plavljenih i zabarenih površina značajno su i povećane površine koje predstavljaju izvorišta larvi komaraca, što može doprineti njihovoj masovnoj pojavi.

 

IV 02.02. Energija vetra

Studija «Atlas vetrova AP Vojvodine» 2008. je detaljno analizirala stanje vetrova na teritoriji AP Vojvodine sa aspekta brzina i energetskog potencijala. Za analizu su korišćeni podaci o brzini i pravcu duvanja vetrova sa glavnih meteoroloških stanica (GMO) Hidro-meteorološkog zavoda Srbije, koje se nalaze u Vojvodini (8 stanica). Obrađen je period od 2000-2007. godine i izvršena digitalizacija mernih rezultata.

Rezultati obrade WasP softverom uključuju

  1. Klimatologiju izmernog vetra na 10 m za 8 stanica,
  2. Atlas ekstrapolisanog vetra na 50 m iznad tla i
  3. Detaljne mape brzine vetrova u m/s i srednje gustine snage vetrova u W/m2 za 8 stanica

Na osnovu ovih rezultata primenom metoda interpolacije i korišćenjem softvera Surfer, došlo se do detaljnih mapa brzine vetrova u m/s i srednje gustine snage vetrova u W/m2 za celu teritoriju AP Vojvodine za 10m, 25m, 50m, 100m i 200m visine iznad tla.

Krajnji rezultati studije pokazuju da je opština Alibunar bogata kvalitetnim vetrovima, posebno na visinama preko 50m iznad tla, a naročito preko 100m iznad tla, što odgovara savremenim vetroeletranama snaga 2-5 MW. Posebno se ističe oblast južnog i jugoistočnog Banata gde je ekploatacija energije vetra potpuno ekonomski isplativa (srednje godišnje brzine vetrova preko 6m/s).

 

IV 02.03. Biološka raznovrsnost

Biljni i životinjski svet  kao deo turističke ponude na domaćem i inostranom tržištu predstavljaju samostalne i komplementarne turističke motive sa više atributa turističke privlačnosti. 

Na teritoriji opštine Alibunar nalazi se zaštitna zona oko specijalnog prirodnog rezervata ˝Deliblatska peščara˝ na lokalitetu Devojački bunar. Deliblatska peščara je specifičan deo prirode koja se po svojim odlikama – poreklu, substratu, ekološkim uslovima, biljnom i životinjskom svetu razlikuje od svoje okoline. Prekrivena je stepsko-šumskom vegetacijom koja vezuje peščane mase od pokretanja vetrom i vodom. Osnovna je karakteristika biotopa Deliblatske peščare da je vrlo kratke geneze i da je  uloga čoveka  u njegovom nastanku i održavanju velika. 

Zahvaljujući botaničaru švajcarskog porekla Franji Bahofenu, šumskom stručnjaku koji je podneo osnovu za vezivanje peska i njegovog pošumljavanja 1815. godine, Deliblatska peščara menja svoj opis. Izvršeno je stabilizovanje pokretnog peska jer su svi pokušaji do tada bili bezuspešni jer se stabilizacija vršila od centralnog dela peščare ka obodu.

Sa ozelenjavanjem se krenulo od oboda peščare ka centru, sejanjem višegodišnjih i jednogodišnjih biljaka koje su vezivale pesak. U početku su to bile trave koje su promenile mikroklimat, a kasnije se vršila sadnja bagremovih šuma. Seme bagrema raznosila je košava na velike daljine što je pomoglo daljem razvoju šumskog pokrivača. Kada je Deliblatska peščara stabilizovana, travni i šumski pokrivač promenili su mikroklimat, jer je do tada topliji vazduh sa usijanog peska onemogućavao ciklonsku aktivnost. Sada ovo područje prima oko 633mm padavina.

U Deliblatskoj peščari danas je biljni svet veoma raznovrstan. Zastupljen je sa 759 utvrđenih vrsta, podvrsta, formi i varijeteta biljaka od čega je preko 100 drvenastih. Poseban značaj za očuvanje genetskog fonda imaju trajne reliktne, endemične i proređene vrste.

Biljni pokrivač je predstavljen sa četiri osnovna tipa vegetacije i to:

  • peščarska,
  • stepska,
  • močvarna i
  • šumska vegetacija.

Šumski kompleksi obuhvataju površinu od 152 ha sa:

  • šumom bagrema sa mešanim vrstama topole i bresta,
  • šumom crnog i belog bora sa primesama topole i bagrema,
  • topolove šume na manjim kompleksima.

DSCN0376.JPGFlora Deliblatske peščare je brojna i specifična sa viša endema, pa predstavlja bogatstvo sa botaničkog i privrednog gledišta. Treba istaći: divlji božur, gorocvat, đurđevak, đipovinu, kanfor, borovice-kleke. Zbog optimalnih uslova, gajenje lekovitog bilja ima veliki značaj.

Pčelarstvo je simbol Deliblatske peščare s obzirom na prostranstvo bagremovih šuma i livada.

Brojnost vrsta životinskog sveta takođe je velika i  raznolika. Ptica ima oko 94 vrsta koje se gnezde u peščari, dok broj insekata još uvek nije definitivno utvrđen. Sisari su malobrojni (oko 22 vrste), ali su neki od njih atraktivni kao visoka lovna divljač. Ima više zaštićenih vrsta ptica, a najređa zaštićena vrsta je orao Krstaš poreklom sa Karpata. Od sisara, zastupljeni su biljojedi (jelen, srna, zec), mesožderi (vuk, lisica, lasica, tvor, divlja mačka, kao i divlja svinja).

Ambrozija je sve veći problem, čijem rešavanju nije pristupljeno sistematski, iako je studija o ovom problemu, sa detaljnim podacima i predlogom mera urađena još u toku prvih meseci 2008. godine. Takođe, dostupna su i iskustva drugih opština i Pokrajinskih organa koji se godinama bore sa ovom opasnom, alergenskom biljkom.

IV 02.04. Zemljište

Prisutan je problem lesnih odseka – zarušavanje i odronjavanje zemlje. U naseljenom mestu Alibunar - duž ulica i puta od centra naselja ka bregu – ugrožena sigurnost i bezbednost čoveka, objekata, saobraćaj.

IV 02.05. Šume

Primetan je mali procenat pošumljenosti opštine. Izrađen je Projekat pošumljavanja odnosno podizanja vetrozaštitnih pojaseva za Opštinu Alibunar. Opština je na konkursima Pokrajinskog sekretarijata dobijala određeni broj sadnica – mali je procenat održanih posađenih sadnica zbog lošeg i skoro nikakvog početnog održavanja (okopavanje, zalivanje u početnom periodu 2-3 godine), sušenja, namernog vađenja, uništavanja od strane čoveka i životinja.

IV 02.06. Vazduh

Zagađenje vazduha se javlja od svakodnevnih ljudskih aktivnosti (saobraćaj, zagrevanje, čađ), zatim od farmi (stajsko đubrivo), silosa, otkupnih stanica, žitarica (prašina).

Na teritoriji opštine prisutna su karakteristična strujanja vazduha, pa je postavljena merna stanica za procenu opravdanosti iskorišćavanja obnovljivih izvora energije – vetrenjače. Prvi rezultati očekuju se na početku 2010. godine.

IV 02.07. Uticaj poljoprivrede i privrede na životnu sredinu

Identifikovano je nekoliko preduzeća sa sledećim karakterističnim pretnjama po okolinu:

''DELTA AGRAR'' DOO Beograd

Farma: RJ ''DELTA FARMA'' Vladimirovac

  • Objekat farme svinja se nalazi van građevinskog reona u Vladimirovcu, na udaljenosti oko 500m od magistralnog puta Beograd – Vršac – Rumunija i puštena je u rad sredinom 80-tih godina.
  • Veliki problem predstavlja stvoreno čitavo jezero osoke površine oko 8 hektara. 
  • Projektom za izgradnju farme je predviđeno da se prikupljanje tečnog stajnjaka od proizvodnih objekata preko kanalizacione mreže odvodi do laguna kapaciteta četvoromesečne zalihe, a za pražnjenje su predviđene pumpe za rasturanje u površinsku mrežu za navodnjavanje. Međutim, kako kapacitet lagune nije bio dovoljan da prihvati stvorene količine osoke, ona se izlivala i prirodnim padom se slivala u obližnju prirodnu depresiju i vremenom se stvorilo jezero. Kako se ništa nije činilo da se tečni stajnjak iskoristi prilikom navodnjavanja, a sama farma nije imala svoje njive, osoka se još više nagomilavala pa se oko depresije morali raditi i nasipi, a vremenom preti opasnost da se pod pritiskom probiju nasipi i poplave okolne njive.     
  • Najveći problem je u tome što, ove velike količine osoke i bakterije fekalnog karaktera, vremenom mogu zagaditi podzemne vode od kojih se vrši vodosnabdevanje naselja Vladimirovac, a što može ugroziti i celu teritoriju opštine Alibunar. Zbog toga se redovnije vrše mikrobiološka i fizičko-hemijska ispitivanja vode za piće.
„BANAT“ AD – Banatski Karlovac:
  • Prevoženje konfiskata: širenje neprijatnog mirisa i prosipanje po putu zbog neadekvatnog tehničkog prevoženja – u otvorenim i oštećenim prikolicama;
  • Kanalizacija otpadnih i industrijskih voda se završava u naselju – do železničkog mosta prema ritu – ispušta se u otvoren kanal koji dalje ide do atarskih kanala;
  • Hladnjača - kotlarnice sa amonijakom, moguć hemijski akcident zbog nepravilnog održavanja i nepridržavanja zaštite na radu.

„JUGOBANAT“ Banatski Karlovac:

  • Lagerovanje velikih količina zemljanog materijala i to pored magistralnog puta - raznošenje prašine od vetra; dovoženjem – transportni putevi (ulice)
„AGROŽIV“ (Peščara) Farma – B. Karlovac:
  • Fekalije se izbacuju u veštački stvorena jezera (iskopi za potrebe ciglane) bez prečišćavanja;
  • Problem stajskog đubriva;
  • Emisija smrada u okolinu;
  • Problem uginulih životinja (ne nosi se na određeno stočno groblje).
Potencijalni zagađivači: benzinske pumpe u svim naseljima – u slučaju akcedenta
  • Zauljene vode (zagađenje zemljišta, podzemnih voda);
  • Moguć požar (zaštita na radu);
  • Emisija isparenja nafte i naftnih derivata, gasa.

IV 02.08. Upravljanje otpadom

U opštini ne postoji plan upravljanja otpadom. Na teritoriji opštine posluje jedno preduzeće za sakupljanje sekundarnih sirovina i reciklažu (BK Sirovine, Banatski Karlovac).

Deponije su problem u svim naseljenim mestima – nema pravilnog odabira lokacije do opremanja deponije (po Pravilniku). Već godinama građani Banatskog Karlovca imaju problem sa smetlištem u bloku 20A Banatski Karlovac – gde je neophodna hitna sanacija i rekultivacija (stvaranje rekreacionog centra – za odmor: npr. veštačko jezero, okolni teren kao parkovsko uređenje, i slično).

U naseljenim mestima Alibunar, Banatski Karlovac i Vladimirovac postavljeni su kontejneri za razvrstavanje otpada (pet ambalaža, papir-karton, metal, staklo...).

Sve veći problem je PET ambalaža, za čije razlaganje je potrebno i do 400 godina.

Takođe,