gore

  • slika 3

I 03. Општи увод

U smislu najšire definicije ruralnog, ruralna Srbija se sastoji od raznovrsnih zajednica u kojima živi i radi skoro polovina populacije. Ovo područje zauzima 85% površine zemlje sa pejzažima i mestima izvanredne lepote i ekološke vrednosti. Bilo da žive u gradovima ili u ruralnim oblastima, ono što ljudi u Srbiji najviše vrednuju kod sela jeste kvalitet životne sredine i samo društveno tkivo ruralnih zajednica. Ruralna ekonomija je značajna ne samo zbog njenog doprinosa bogatstvu nacije, već i zbog činjenice da je ona temelj važnih društvenih i ekoloških instanci. Politika ruralnog razvoja je sve važniji deo Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije, ZPP (Common Agricultural Policy, CAP). Ona promoviše održivi razvoj u ruralnim područjima Evrope, rešavajući ekonomska, socijalna i ekološka pitanja. Više od polovine stanovništva EU živi u ruralnim područjima, koja pokrivaju 90% teritorije EU.

Prednosti ruralne ekonomije ogledaju se u nivou kvaliteta življenja, ekološkim, društvenim i kulturnim resursima, potencijalnim komparativnim prednostima kao što je blizina prirodnih resursa. Njene slabosti se u mnogome odnose na manju gustinu naseljenosti, slabiju ekonomsku i drušvenu infrastrukturu, slabiji kvalitet i manji obim usluga javnih i privatnih službi, manje prilika za zapošljavanje i ostvarivanje prihoda kao i udaljenost od urbanih centara.

Okviri ruralne politike u kojima se do skoro radilo vode poreklo od Drugog svetskog rata, međutim, pokazalo se da vrednosti, uverenja i modeli ponašanja na kojima je zasnovana posleratna “ruralna politika” ne mogu biti trajni. Usled zajedničkog delovanja društvenih i ekonomskih tendencija došlo je do fundamentalnih promena u stanovištima o tome čemu služi selo i koje su vrednosti i prioriteti javne politike. Javni interes u pogledu hrane se pomerio sa pitanja kvantiteta na pitanja kvaliteta a zatim i bezbednosti hrane. Došlo je do značajnog povećanja nivoa zainteresovanosti i brige za životnu sredinu, tako da sada mnogi vrednuju “ruralno” više kao izvor ekoloških dobara nego kao mesto proizvodnje prehrambenih proizvoda. Kao rezultat gore navedenih tendencija, poslednjih godina je došlo do niza dodatnih reformi okvira politike u skoro svim evropskim zemljama, delimično kao odraz ovih promena u okolnostima, vrednostima i prioritetima.

Opština Alibunar prema Tipologiji ruralnih oblasti spada u Region I: Visoko produktivna poljoprivreda i integrisana privreda. Celokupna teritorija Opštine spada u ruralne oblasti. Sa takvim svojim karakteristikama, Opština ima potrebu strateškog usmerenja svoje ruralne politike. Prvi korak na tom putu je kvalitetna analiza stanja.

Analiza postojećeg stanja obuhvata:

  • ekonomsku situaciju/konkurentnost sektora poljoprivrede i hrane (sektor poljoprivredne proizvodnje, gazdinstava i sektor prerade poljoprivrednih proizvoda) prikazujući prednosti i mane,
  • opšte stanje životne sredine i
  • opštu socijalno-ekonomsku situaciju u ruralnim oblastima.

Ova tri aspekta su komparativno analizirana i predstavljena na tri nivoa:

  • nacionalnom - Republika Srbija,
  • regionalnom - Region 1 prema tipologiji ruralnih oblasti i
  • opštinskom nivou – opština Alibunar.

Odeljci Nacionalni i Regionalni nivo predstavljaju sažetak Plana Strategije ruralnog razvoja Republike Srbije 2009-2013, kako bi se steklao neoiphodan uvid u kontekst i poziciju opštine Alibunar u okviru Republike Srbije, AP Vojvodine i Regiona kome pripada. Ukoliko je čitaocu ovaj kontekst dobro poznat, može odmah preći na odeljak Lokalni nivo – opština Alibunar. 

Štampa El. pošta

Baner Pecat 211x81