gore

  • Baner Optina Alibunar

Службени лист општине Алибунар

Правилник о раду Предшколске установе ''Полетарац'' Алибунар

 Na osnovu člana 3. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) (dalje: Zakon) i člana  57. stav 1. tačka 1) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 72/09,52/11 i 55/13), Upravni odbor Predškolske ustanove “Poletarac” Alibunar,  na sednici održanoj dana 30.03.2015.g. , donosi

 

PRAVILNIK O RADU

PREDŠKOLSKE USTANOVE „POLETARAC“ ALIBUNAR

 

I.Osnovne odredbe

 

Član 1

    Pravilnikom o radu  (dalje: Pravilnik), u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u Predškolskoj ustanovi "Poletarac" Alibunar (dalje: Ustanova), postupak izmene i dopune ovog Pravilnika, kao i sva druga pitanja od značaja za ostvarivanje i obezbeđivanje prava zaposlenih.

 

Član 2

Pravilnik ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni pozitivnim propisima.

 

Član 3

Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Ustanovi koje nisu uređene ovim Pravilnikom, neposredno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o radu, Zakona i važećih podzakonskih akata donetih na osnovu ovog i posebnih zakona, kao i drugih propisa kojima se uređuje oblast rada i zapošljavanja, finansijsko poslovanje ustanove i obračun i isplata plata zaposlenih u ustanovi.

 

Član 4

Direktor Ustanove rešenjem ili odlukom odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, ako zakonom  nije drugačije određeno.

 

Član 5

Direktor ustanove dužan je da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima i organizacijom rada, pravima i obavezama koje proističu iz propisa o radu i bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

 

II.Radni odnosi

 

1. Zasnivanje radnog odnosa

 

Član 6

Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi direktor Ustanove, a nakon dobijene saglasnosti osnivača.

 

Član 7

Postupak zasnivanja radnog odnosa vrši se u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o radu i drugim propisima i opštim aktima koji regulišu ovu oblast .

 

Član 8

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad u roku koji mu je odlukom direktora ustanove određen, smatra se da je odustao od zaposlenja, sem u slučaju da je iz opravdanih razloga sprečen da stupi na rad, ili ukoliko se direktor i zaposleni drugačije ne dogovore.

Ukoliko kandidat koji je izabran odlukom direktora ne stupi na rad i odustane od zaposlenja, direktor može odlučiti da izabere drugog kandidata sa liste prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove radnog mesta.

 

Član 9

Zaposleni u toku radnog odnosa ostvaruje prava propisana zakonom i u obavezi je da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, poštuje organizaciju rada i poslovanja u ustanovi i zahteve i pravila ustanove u vezi sa ispunjavanjem radnih obaveza. Statutom ustanove i aktom kojim se uređuje disciplinska odgovornost zaposlenih, utvrđene su lakše povrede radnih obaveza, disciplinski postupak i mere koje se mogu izreći za lakše i teže povrede radnih obaveza i povrede zabrana propisanih zakonom, kao i materijalna odgovornost zaposlenog za štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

 

Član 10

Ustanova  može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu  vaspitača, medicinske sestre-vaspitača i stručnog saradnika - pripravnika, na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom.

Pripravniku u radnom odnosu na neodređeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu - prestaje radni odnos. Pripravniku u radnom odnosu na određeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon položenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos.

Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova određuju se radna mesta, odnosno poslovi koje može obavljati pripravnik.

 

Član 11

Sekretar - pripravnik polaže ispit za sekretara ustanove, ukoliko nema položen pravosudni ispit ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit.

Zaposlenima koji obavljaju finansijske i računovodstvene poslove eventualna obaveza polaganja stručnog ispita određuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje finansijsko poslovanje ustanova.

Ostali zaposleni iz reda vannastavnog osoblja ne polažu stručne ispite i ne mogu imati svojstvo pripravnika, ali mogu imati svojstvo volontera.

 

Član 12

Poslove vaspitača, stručnog saradnika i medicinske sestre-vaspitača, u ustanovi može da obavlja i pripravnik - stažista, sa kojim se ne zasniva radni odnos, već se zaključuje ugovor o stažiranju u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine, u skladu sa zakonom.

 

Član 13

Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova sedmično.

Godišnjim planom rada ustanove utvrđuje se raspored radnog vremena zaposlenih i rasporedjivanje po grupama i objektima.

 Vaspitaču, medicinskoj sestri-vaspitaču  i stručnom saradniku na početku svake radne godine direktor rešenjem određuje u kom će naseljenom mestu raditi i u kojoj vaspitnoj grupi, nedeljno zaduženje aktivnosti i utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom kojim je propisana norma svih oblika neposrednog rada sa decom  i drugih oblika rada  vaspitača, medicinske sestre-vaspitača i stručnog saradnika.

Vaspitač, medicinska sestra-vaspitač i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, a ukoliko je vaspitač, medicinska sestra-vaspitač i stručni saradnik koji je ostao neraspoređen, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Glavnom vaspitaču u objektu, na početku svake radne godine direktor rešenjem određuje svojstvo glavnog vaspitača za celu radnu godinu.

Svojstvo glavnog vaspitača može prestati samo na zahtev glavnog vaspitača. Ukoliko direktor smatra da glavni vaspitač ne ispunjava poslove koji su predviđeni aktom o sistematizaciji, može ga smeniti, ali uz prethodnu saglasnost vaspitnog osoblja iz tog objekta.

 

Član 14

Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom ima prava i obaveze kao da radi sa punim radnim vremenom, osim prava na platu, koja mu pripada srazmerno radnom vremenu.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom može za ostatak do punog radnog vremena da zasnuje radni odnos u drugoj ustanovi, ili kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

 

Član 15

Zbog potreba procesa i organizacije rada, poslodavac može ponuditi zaposlenom izmenu ugovorenih uslova rada i premeštaj u drugo mesto rada, u skladu sa Zakonom o radu.

 

Član 16

U toku radnog vremena, administrativna služba i uprava Ustanove, radi sa strankama i zaposlenima u Ustanovi, od 8 do 13 časova.

 

2.Stručno usavršavanje

 

Član 17

Pravo je i obaveza zaposlenog  da se u toku radnog odnosa stalno stručno osposobljava i

usavršava.

 

Član 18

Ustanova je obavezna da obezbedi sredstva i utvrdi način stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenog, u skladu sa  programima Ministarstva prosvete.

Ukoliko poslodavac ne obezbedi upućivanje zaposlenog na stručno osposobljavanje i usavršavanje, zaposleni ne može snositi posledice po ovom osnovu.

 

III. Odmori i odsustva

 

1.Odmori

 

Član 19

Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

Za vreme trajanja dnevnog odmora, za nastavno osoblje, ne sme se prekidati neposredni obrazovno-vaspitni rad i obavezno je prisustvo jednog vaspitača u grupi.

Direktor utvrđuje raspored korišćenja odmora u toku dnevnog rada zaposlenih, a ukoliko ga ne utvrdi, onda raspored utvrđuje glavni vaspitač u dogovoru sa ostalim vaspitačima.

 

Član 20

Zaposleni u Predškolskoj ustanovi, po pravilu, koriste godišnji odmor za vreme školskog raspusta.

Kolektivni godišnji odmor za sve zaposlene je u julu mesecu, a ostatak-deo godišnjeg odmora koji preostaje, koriste zaposleni po svojoj želji.

 

Član 21

Dužina godišnjeg odmora za svakog zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava odgovarajućim brojem radnih dana po osnovu:

-          doprinosa na radu,

-          uslova rada,

-          radnog iskustva,

-          stručne spreme i

-          socijalnih uslova.

-           

      Na osnovu doprinosa na radu,

-          za ostvarene izuzetne rezultate-4 radna dana,

-          za vrlo uspešne rezultate-3 radna dana,

-          za uspešne rezultate-2 radna dana.

 

     Na osnovu uslova rada,

-          rad sa otežanim uslovima rada (rad u vešeraju, kuhinji)- 3 radna dana,

 

      Na osnovu radnog iskustva,  

-          jedan radni dan za svake tri godine radnog staža.

 

      Na osnovu stručne spreme,

-          VII stepen stručne spreme- 4 radna dana,

-          VI  stepen stručne spreme-3 radna dana,

-          V i IV   stepen stručne spreme-2 radna dana,

-          III, II  i  I  stepen stručne spreme-1 radni dan.

 

     Na osnovu socijalnih uslova,

-          roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju-sa jednim maloletnim detetom- 2 radna dana,

-          roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju-za svako naredno maloletno dete po-1 radni dan,

-          roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima poteškoće u razvoju- 3 radna dana,

-          invalidu-3 radna dana.

 

Član 22

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor najviše do 30 radnih dana  za godinu dana rada.

 

2.Plaćeno i neplaćeno odsustvo

 

Član 23

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u slučaju:

1. sklapanja braka                                                                                    7 radnih dana

2. rođenja deteta                                                                                      5 radnih dana

3. teže bolesti člana uže porodice                                                             5 radnih dana

4. stručnog usavršavanja                                                                         3 radna dana

5. porođaja ćerke ili snahe                                                                        2 radna dana

6. smrti srodnika koji se po zakonu ne smatraju članom uže porodice .......1 radni dan

7. selidbe zaposlenog: na području istog mesta………………………......... 2 radna dana

                                      na području drugog mesta  …………………....... 3 radna dana

8. zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih

elementarnim nepogodama…………………………………………………..... 5 radnih dana

9. korišćenje organizovanog rekreativnog odmora i

učestvovanje na sportskom takmičenju organizovanom od

strane sindikata………………………………………………………………..... 7 radnih dana

10. nege obolelog člana uže porodice od teških oblika šećerne bolesti,

svih oblika karcinoma, paralize i drugih oboljenja za koje je neophodna

posebna nega i pomoć, a lice nije smešteno u zdravstvenu  ustanovu ...... 7 radnih dana

11. sklapanje braka sina, ćerke ili usvojenika……………………………….. 3 radna dana

12. polaganje ispita na doškolovavanju, ……………………………………... 1 radni dan

13. polaganje ispita za licencu…………………………………………………. 2 radna dana

14. za odbranu magistarskog rada, doktorske disertacije i

    pravosudnog ispita…………………………………………………………… 3 radna dana

15. u slučaju poziva  suda ili drugog državnog organa, na sam dan poziva

16. u slučaju obavljanja lekarskog pregleda o psihofizičkoj sposobnosti za rad sa decom….2 radna dana

17.  u slučaju organizovanog odlaska vaspitača  na zimovanje ili ekskurziju dece……za vreme trajanja zimovanja ili ekskurzije.

 U slučaju smrti člana uže porodice zaposleni može da koristi još pet radnih dana, kao i za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi,  dva radna dana.

Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

Direktor može zaposlenom da odobri plaćeno odsustvo  i u dužem trajanju, kada to ne remeti proces rada.

Direktor može da odobri zaposlenom plaćeno odsustvo i u drugim slučajevima za koje smatra da su opravdani.

 

Član 24

Plaćeno odsustvo se odobrava na pisani zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju, a u izuzetnim slučajevima ona može biti dostavljena u roku od 5 dana od dana korišćenja plaćenog odsustva.

 

Član 25

Zaposleni ima pravo da koristi neplaćeno odsustvo  do 30 dana u  sledećim slučajevima:

-          doškolovavanja  

-          negovanja teško obolelog člana uže porodice

-          lečenja zaposlenog u inostranstvu

-          banjskog lečenja koje se ne vrši po nalogu lekara

-          posete srodnicima i drugim licima koja žive u inostranstvu

-          obavljanja neophodnih privatnih poslova u zemlji i inostranstvu

-          u drugim slučajevima uz uslov da se ne remeti proces rada u ustanovi.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             

Direktor može, na zahtev zaposlenog, da mu omogući korišćenje neplaćenog odsustva u trajanju  dužem od 30 dana,  a najduže 6 meseci, ukoliko to ne remeti proces rada, i u slučajevima:

-          izrade magistarskog rada ili doktorske disertacije

-          lečenje zaposlenog ili člana uže porodice u zemlji ili inostranstvu

-          iz drugih porodičnih razloga zaposlenog.

U izuzetnih slučajevima direktor može odobriti i duže neplaćeno odsustvo.

Neplaćeno odsustvo odobrava direktor, na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i odgovarajuće dokumentacije.

Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

 

IV. Zaštita zaposlenih

 

Član 26

Direktor je dužan da organizuje rad na način kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa zakonom.

Zaštitu žena, omladine, invalida i materinstva, kao i porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege i posebne nege deteta, direktor je dužan da obezbedi u skladu sa zakonom.

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta, direktor ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako su se stekli zakonom propisani uslovi.

 

Član 27

Zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa zakonom.

Direktor je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, imajući u vidu posebnu zaštitu omladine, invalida, zaštitu zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama i zaštitu materinstva.

 

Član 28

Direktor je dužan da zaposlenom pruži obaveštenja o uslovima rada, o pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, da utvrdi program osposobljavanja zaposlenih i obezbedi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, kao i da obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

Direktor je dužan da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih i da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za njihov život i zdravlje.

Direktor je dužan da zaposlenom obezbedi obavljanje periodičnih lekarskih pregleda, u cilju zaštite zdravlja zaposlenog i dece sa kojima dolazi u kontakt, u skladu sa važećim propisima iz oblasti zdravstvene zaštite i bezbednosti i zdravlja na radu.

 

Član 29

Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na kojima radi, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.

Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na kome radi, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

 

Član 30

Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, dostavi ustanovi potvrdu lekara o sprečenosti za rad koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

Ako direktor posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

 

Zabrana pušenja

 

Član 31

Pušenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru (unutrašnjost objekta i dvorište).

U cilju sprovodjenja zakona na svim ulaznim vratima ustanove istaći će se znak ZABRANE PUŠENJA.

Lice zaduženo za kontrolu zabrane pušenja u objektima je glavni vaspitač, a u drugim radnim jedinicama, vaspitač koji je rasporedjen u toj radnoj godini, u toj radnoj jedinici.

 

Član 32

Poslodavac može osigurati zaposlenog od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja rada.

 

V.Plata, naknade plate i druga primanja .

 

1. Elementi za utvrđivanje plate

 

Član 33

Plata se utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje poslodavac i zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom.

Plata ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene  u skladu sa Zakonom o radu.

 

2.Visina osnovice

 

Član 34

Visina osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenih ne može biti niža od osnovice za obračun i isplatu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ali može biti uvećana iz sredstava koje ostvari ustanova ili jedinica lokalne samouprave.

 

3. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

 

Član 35

Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/2001, 62/2006, 63/2006, 116/2008, 92/2011 i 99/2011), ( u daljem tekstu: Zakon) i čl.1. stav1. tačka 1), čl.2. tačka 1), čl. 3. tačka 1) i čl. 3a Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 44/2001, 15/2002-dr.uredba, 30/2002, 32/2002-ispr., 69/2002, 78/2002, 61/2003, 121/2003, 130/2003, 67/2004, 120/2004, 5/2005, 26/2005, 81/2005, 105/2005, 109/2005, 27/2006, 32/2006, 58/2006, 82/2006, 106/2006, 10/2007, 40/2007, 60/2007, 91/2007, 106/2007, 7/2008, 9/2008, 24/2008, 26/2008, 31/2008, 44/2008, 54/2008, 108/2008, 113/2008, 79/09, 25/2010, 91/2010, 20/2011, 65/2011, 100/2011, 11/2012, 124/12, 8/13, 4/14 i 58/14), ( u daljem tekstu: Uredba).

U slučaju izmene Zakona ili Uredbe iz stava 1. ovog člana, koeficijenti će se usklađivati i Uredba primenjivati u skladu sa  tom izmenjenom Uredbom, bez posebne saglasnosti organa upravljanja koji donosi ovaj Pravilnik, odnosno bez izmene ovog Pravilnika, a odmah po stupanju na snagu izmenjene Uredbe.

 

4. Koeficijenti za obračun plata

 

Član 36

Koeficijenti za obračun plata usklađeni su sa Uredbom:

Vaspitač, stručni saradnik, saradnik, sekretar, službenik za bezbednost i zdravlje na radu, šef računovodstva, diplomirani pravnik, diplomirani ekonomista (VII stepen stručne spreme)

 

17,32

Vaspitač (VI stepen stručne spreme)

14,88

 

 

Saradnik, sekretar, šef računovodstva, komercijalista, administrativno-finansijski radnik, službenik za bezbednost i zdravlje na radu (VI stepen stručne spreme)

 

13,73

Vaspitač, medicinska sestra (vaspitačkog, pedijatrijskog i opšteg smera) (IV stepen stručne spreme)

 

13,42

Šef računovodstva, službenik za javne nabavke i kontista (IV stepen stručne spreme)

11,15

 

 

Administrativno-finansijski radnik, pedagoški asistent (IV stepen stručne spreme)

11,15

 

 

Radnik na poslovima tehničkog i investicionog održavanja, pekar i kuvar (V stepen stručne spreme, VKV radnik)

10,68

Službenik za bezbednost i zdravlje na radu, radnik na poslovima tehničkog, transportnog i investicionog održavanja, kuvar, pekar, ekonom, nabavljač i magacioner (IV stepen stručne spreme)

 

9,06

Kuvar, ekonom, nabavljač (III stepen stručne spreme, KV radnik)

  8,72

Radnik na poslovima tehničkog i investicionog održavanja, transporta i loženja bravar, magacioner, stolar, vozač, daktilograf, (III stepen stručne spreme, KV radnik)

 

                                                 8,23

 

Pomoćni radnik u kuhinji i tehničkoj službi, servirka (II stepen stručne spreme)

 

   7,27

 

Administrativni radnik, kurir, ložač (II stepen stručne spreme)

6,83

 

 

 

 

Spremačica, vešerka i pomoćni radnik (I stepen stručne spreme)

6,30

 

 

 

 

Fizički radnik (nekvalifikovani radnik)

                          5,99

 

  

 

Član 37

Koeficijenti iz člana 36. uvećavaju se i to za:

1. Za poslove rukovodjenja ustanovom:

-direktor ustanove -20%

-pomoćnik direktora– 10%

-šef računovodstva 4%

-glavni vaspitač- rukovodilac radni jedinice -1% po grupi, a najviše do 10%

- vaspitaču u vaspitnoj grupi u kojoj ima dece sa smetnjama u razvoju 3% po detetu

-jednom zaposlenom vaspitaču sa završenim specijalističkim strukovnim studijama drugog stepena Visokog obrazovanja-specijalista za pripremni predškolski program uvećava se koeficijent sa 14,88 na 17,32 za poslove obavljanja koordinatora pripremnog predškolskog programa.

2.  Vaspitaču, stručnom saradniku, direktoru, pomoćniku direktora, sekretaru i šefu računovodstva za:

-jednogodišnju specijalizaciju 2%

-dvogodišnju specijalizaciju 3%

-magistraturu 4% i

-doktorat 6%.

Pod specijalizacijom i magistraturom se podrazumeva završena specijalizacija i magistratura po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005.g.

 

5. Dodatak na platu

 

Član 38

Zaposleni ima pravo na uvećanu platu:

1) za rad na dan praznika koji je neradan dan - 110% od osnovice;

2) za rad noću - 26% od osnovice;

3) za prekovremeni rad - 26% od osnovice;

4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu u sektoru obrazovanja, tačnije u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama i ustanovama učeničkog i studentskog standarda na teritoriji Republike Srbije - 0,4% od osnovice.

 

6. Naknada plate

 

Član 39

Zaposleni ima pravo na naknadu plate, koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, u slučaju:

1) stručnog usavršavanja;

2) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave,  organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu člana;

3) učešća na  takmičenjima i izložbama.

 

Član 40

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) u visini od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno;

3) u visini 100% prosečne zarade u  prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, ukoliko je zaposlena sprečena da radi zbog  trudničkog bolovanja.

 

7. Naknada troškova

 

Član 41

Zaposleni ima pravo  na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini pune cene prevozne karte u javnom saobraćaju na odgovarajućoj relaciji, u novcu ili na kupovinu mesečne karte, po izboru zaposlenog.

Kada je zaposleni upućen na službeno putovanje u zemlji,  ima pravo na naknadu troškova prevoza u punom iznosu, dnevnice i naknade punog iznosa hotelskog računa za spavanje.

Za vreme provedeno na putu u trajanju:

1) od 8 do 12 sati - isplaćuje se 50% dnevnice;

2) duže od 12 sati - isplaćuje se pun iznos dnevnice.

Ako je zaposleni upućen na službeno putovanje sa decom-(ekskurzija, izlet), koje traje najmanje osam sati, isplaćuje mu se pun iznos dnevnice.

Dnevnica iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

 

8. Otpremnina

 

Član 42

Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju, u visini trostrukog iznosa poslednje isplaćene plate zaposlenog, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne plate po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.

Isplata otpremnine vrši se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

 

9. Posebno primanje radi poboljšanja materijalnog i socijalnog položaja

 

Član 43

Zaposlenom se može isplatiti pomoć radi poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja.

Odluku o dodeli i o visini pomoći donosi osnivač.

Pomoć se prema potrebi može isplatiti više puta u toku kalendarske godine.

Član 44

Ukoliko osnivač ima mogućnosti i sredstava, pomoć se može isplatiti svim zaposlenima   jednom mesečno, najmanje 10% a najviše do 30% od osnovne plate, i to bez odbitaka za bolovanje i drugo odsustvovanje sa posla u tom mesecu. Ova pomoć se isplaćuje u celosti  zaposlenom koji radi ali mu  tokom meseca prestane radni odnos.

Ova vrsta pomoći uračunava se u zaradu porodilji  radi obračuna zarade dok je na porodiljskom odsustvu ili odsustvu radi nege deteta, a isplaćuje se zaposlenom koji koristi godišnji odmor, plaćeno odsustvo i kada mu se isplaćuje naknada plate.

 10. Godišnja nagrada svim zaposlenima

Član 45

Zaposlenom se može isplatiti godišnja nagrada jednokratno u mesecu januaru, ili da se ista isplaćuje u više delova, uz mogućnost isplate svakog meseca, ukoliko sindikat postigne takav sporazum sa osnivačem.

O visini godišnje nagrade, odlučuje osnivač, iz čijih sredstava se ova nagrada isplaćuje.

 

11. Minimalna zarada

 

Član 46

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom.

 Odredbom iz stava 1. ovog člana smatra se da je poslodavac ugovorio minimalnu cenu rada sa svim zaposlenima.

 

12. Solidarna pomoć

 

Član 47

Poslodavac je dužan,  iz sredstava osnivača, da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:

1) smrti bračnog druga ili deteta - u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa;

2) nastanka trajne teške invalidnosti - u visini dve prosečne mesečne plate;

3) bolovanja dužeg od tri meseca - u visini jedne prosečne mesečne plate;

4) u slučaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova – prema priloženim računima, a najviše do neoporezivog iznosa;

5) jednokratna pomoć  u slučaju teže bolesti maloletnog deteta ili deteta do završetka redovnog školovanja (26 godina), ili supružnika zaposlenog-u visini jedne prosečne plate;

6) jednokratna pomoć maloletnoj deci ili deci do završetka redovnog školovanja (26 godina), za slučaj smrti zaposlenog roditelja- u visini jedne prosečne plate po detetu:

7) jednokratna pomoć u slučaju štete od elementarnih nepogoda do jedne prosečne plate.

U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, do neoporezivog iznosa.

Prosečna plata iz stava 1. ovog člana je zarada po zaposlenom ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu.        

 

13. Naknada štete

 

Član 48

Poslodavac je dužan da zaposlenom na njegov zahtev, naknadi štetu zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ili ako pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, po opštim načelima odgovornosti za štetu.

O pravu zaposlenog na naknadu štete i o njenoj visini odlučuje direktor.

Ako se direktor i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.

 

14. Jubilarna nagrada

 

Član 49

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu u skladu sa Zakonom.

Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30 ili 40 godina rada u organu čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave.

Visina jubilarne nagrade iznosi:

1) pola prosečne plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;

2) jednu prosečnu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;

3) jednu i po prosečnu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.

Prosečna plata iz stava 3. ovog člana jeste plata  zaposlenog koji prima jubilarnu nagradu, a koju je ostvario u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, ako je to povoljnije po zaposlenog.

 

Član 50

Ukoliko zaposleni smatra da su ispunjeni uslovi za isplatu solidarne pomoći ili jubilarne nagrade, obavezno podnose zahtev u zakonskom roku, za isplatu istih.

Jubilarna nagrada se isplaćuje na Dan prosvetnih radnika, 08. novembra, tekuće godine.

 

15. Ostala primanja

 

Član 51

Zaposlenima može da se  isplati novogodišnja nagrada u jednakom iznosu.

O visini novogodišnje nagrade Vlada i reprezentativni sindikati obrazovanja pregovaraće svake godine u postupku utvrđivanja predloga budžeta Republike Srbije, te će se u skladu sa tim isplaćivati novogodišnja nagrada za zaposlene u P.U. „Poletarac“ Alibunar, ali uz prethodnu saglasnost Opštinske uprave opštine Alibunar.

Poslodavac može da, u skladu sa svojom odlukom, iz sopstvenih prihoda, uz prethodnu saglasnost organa upravljanja, obezbedi deci zaposlenih koja navršavaju 10 godina starosti prigodni poklon za Novu godinu.

Poslodavac može da, iz sopstvenih prihoda, zaposlenoj ženi i penzionerki obezbedi poklon ili novčani iznos za Dan žena.

 

Član 52

Obustava plate, po raznim odbicima (krediti, kupovina robe na potvrdu), može da iznosi najviše do  ½ plate.

 

VI.Prestanak potrebe za radom zaposlenih

 

Član 53

Problem viška zaposlenih rešava se na nivou cele ustanove, a u zavisnosti od toga na kom radnom mestu dolazi do viška zaposlenih.

 

1.Kriterijumi za utvrdjivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba

 

Član 54

Osnovni princip pri utvrđivanju viška zaposlenih je princip dobrovoljnosti. Ukoliko nema zaposlenih, na nivou cele ustanove, (a u okviru radnog mesta gde postoji višak zaposlenih), koji se dobrovoljno prijavljuju za proglašenje zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, odnosno viška zaposlenih, onda se pristupa sačinjavanju rang liste, a na osnovu datih kriterijuma:

 

  1. Rad ostvaren u radnom odnosu:

a)     za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu-1 bod,

b)    za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu u ustanovama obrazovanja-1 bod;

 

  1. Obrazovanje:

a)     za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, počev od 10. septembra 2005.godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uredjivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005.godine-20 bodova,

b)    za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno osnovne strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem- 15 bodova,

c)     za srednje obrazovanje u trajanju do 4 godine-12 bodova,

d)    za srednje obrazovanje u trajanju od 3 godine-10 bodova,

e)     za osnovno obrazovanje i osposobljenost u radu – 5 bodova.

 

Izuzetak od ovog kriterijuma je ukoliko dodje do viška zaposlenih kod mesta rada „spremačica“ i „servirka“, gde je potrebna osnovna škola i nije od važnosti dalji stepen obrazovanja. Ova dva radna mesta se zajedno boduju.

 

  1. Rezultati rada:

a)     za postignute rezultate u radu, izvršavanje radnih zadataka i ponašanje u skladu sa kodeksom vaspitača i pravilnikom o ponašanju u predškolskoj ustanovi -1 bod,

b)    za uradjene projekte u toku rada-1 bod za svaki projekat,

c)     za objavljen rad iz struke u stručnoj literaturi-1 bod.

 

  1. Imovno stanje:

a)     ako su ukupna primanja domaćinstva po članu ispod republičkog proseka prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike-1 bod.

 

Kod bodovanja imovnog stanje, pod porodičnim domaćinstvom smatraju se: bračni drug, deca i roditelji koje zaposleni izdržava.

Imovno stanje se dokazuje potvrdom o prosečnoj plati za poslednja tri meseca i potvrdom o katastarskom prihodu domaćinstva.

 

  1. Broj dece predškolskog uzrasta, odnosno dece na školovanju do 26 godina starosti:

 

a)     ako zaposleni ima jedno dete-1 bod,

b)    ako zaposleni ima dvoje dece-3 boda,

c)     ako zaposleni ima troje i više dece-5 bodova.

 

Član 55

 

Na osnovu ovih kriterijuma sačinjava se rang lista prema redosledu bodova, počev od najvećeg. Za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba utvrdjuje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova.

 

Član 56

Ukoliko više zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu rada ostvarenog u radnom odnosu, obrazovanja, rezultata rada, imovnog stanje i broja dece, i to navedenim redosledom.

 

Član 57

Istih kriterijuma je direktor dužan da se pridržava i prilikom odredjivanja da li je zaposleni rasporedjen da radi sa punim ili nepunim radnim vremenom.

 

2.Postupak za utvrdjivanje viška zaposlenih

 

Član 58

Upravni odbor donosi odluku o izboru članova komisije.

Broj članova je 7, i to po jedan član komisije iz sva tri objekta iz redova vaspitnog osoblja i po jedan iz redova nevaspitnog  osoblja i jedan član iz ostalih mesta. Članove komisije predlaže Vaspitno veće ustanove.

Komisija odluke donosi većinom glasova. Rad komisije je hitan. U radu komisije učestvuju i administrativni radnik i sekretar ustanove.

 

Član 59

Pošto je Upravni odbor izabrao članove komisije procedura bodovanja započinje tako što:

1. direktor donosi ODLUKU o pokretanju postupka za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba, koja sadrži na kom mestu rada je došlo do viška zaposlenih, i u skladu sa tim se boduju svi zaposleni koji rade na tom mestu rada

2.  ODLUKA (zavedena  u delovodniku, potpisana i pečatirana) ističe se na oglasnoj tabli Ustanove i dostavlja se imenovanoj komisiji;

3. Komisija u dogovoru sa direktorom ustanove utvrđuje dinamiku sprovođenja postupka bodovanja poštujući zakonske rokove ( za ulaganje prigovora....);

4. Komisija na svom prvom sastanku bira predsednika, utvrđuje pravila rada i ističe na oglasnoj tabli Ustanove Obaveštenje o potrebnoj dokumentaciji sa rokom od najmanje 5 radnih dana za dostavljanje dokumentacije, vreme (od 8 do 13 časova) kada prima istu svakog radnog dana i dinamiku sprovođenja procedure. Obaveštenje može da sadrži i dodatne napomene o dokumentaciji.

Sve istaknuto mora biti zavedeno u delovodniku, pečatirano i potpisano od strane predsednika komisije.

5. Dokumenta se dostavljaju u zatvorenoj koverti na kojoj piše ime zaposlenog koji je dostavlja, sa naznakom „Dokumentacija za bodovanje“. Koverta sa dokumentacijom se zavodi u delovodnik Ustanove,  a potom se u utvrđenom danu (koji je objavljen na oglasnoj tabli ustanove) i u utvrđeno vreme,  pred zaposlenima koji žele da prisustvuju, koverte svih zaposlenih koji se boduju i koji su  dostavili dokumentaciju, otvaraju se o čemu se sačinjava zapisnik. Zapisnik potpisuju prisutni zaposleni i članovi komisije i isti se zavodi u delovodnik Ustanove.

6.Zaposleni koji se nalazi na listi zaposlenih koji treba da se boduju, a koji iz nekog razloga ne želi da se boduje daje pisanu izjavu da ne želi da se boduje koju predaje sekretaru Ustanove u roku predviđenom za predaju potrebne dokumentacije. Sekretar Ustanove istu zavodi u delovodnik Ustanove i predaje predsedniku komisije.

7. Po isteku roka za predaju dokumentacije i nakon otvaranja koverata pred zaposlenima, komisija pristupa proceduri bodovanja i sačinjava rang listu zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, a prema redosledu bodova, počev od najvećeg. Za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba utvrđuje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova.

8. Bodovanje komisija vrši prema kriterijumima iz  Kolektivnog ugovora kod poslodavca.

9. Prema utvrđenoj dinamici Preliminarne liste zaposlenih se objavljuju na oglasnoj tabli Ustanove i na njih se ulažu prigovori u roku od 8 dana od dana objavljivanja Preliminarne liste na oglasnoj tabli Ustanove. Prigovori se dostavljaju komisiji za bodovanje.

10. Konačne liste zaposlenih sa ispravkama po usvojenim prigovorima, ili neispravljene po odbijenim prigovorima, objavljuju se na oglasnoj tabli Ustanove i dostavljaju direktoru ustanove, po utvrđenoj dinamici rada komisije.

11. Po završetku rada i sačinjavanja Konačne rang liste, komisija direktoru Ustanove dostavlja svu dokumentaciju i o tome se sačinjava zapisnik koji potpisuje predsednik komisije i direktor Ustanove, i isti se zavodi u delovodnik Ustanove.

12. Direktor Ustanove na osnovu dostavljenih podataka (konačne rang liste) utvrđuje zaposlene za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba i donosi Rešenje koje dostavlja zaposlenom, a na koje zaposleni, ukoliko smatra da je oštećen, može podneti prigovor Upravnom odboru u zakonom predviđenom roku.

 

3.Obaveštenje o potrebnoj dokumentaciji koju zaposleni

 dostavlja prilikom bodovanja viška zaposlenih

 

Član 60

Kako je direktor doneo odluku o pokretanju postupka bodovanja zaposlenih za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba zaposleni koji se nalaze na listi za bodovanje potrebno je da komisiji za bodovanje dostave sledeću dokumentaciju:

1. Fotokopija radne knjižice i overena fotokopija diplome

2. Dokaz o učestvovanju u projektu

3.Dokaz o objavljenom radu iz struke u stručnoj literaturi

4. Potvrda o primanjima zaposlenog za tri meseca koja prethode mesecu u kojem se vrši bodovanje  (izdaje obračunska služba)

O prihodima ostalih članova domaćinstva POTVRDE od nadležnih organa (odnosi se na ostale prihode u smislu primanja bračnog ili vanbračnog druga, alimentacije, porodične penzije, privatne delatnosti, katastarskog prihoda i dr.), takođe za tri meseca koja prethode mesecu u kojem se vrši bodovanje, a za nezaposlene članove domaćinstva dostavljju se potvrde sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ukoliko zaposleni smatra da su ukupna primanja domaćinstva po članu iznad republičkog proseka, nije u obavezi da dostavi dokaz o visini primanja. Takodje, ako ovaj dokaz ne dostavi, u ovom kriterijumu neće biti bodovan, već samo u ostalim kriterijumima.

 

 

6. Potvrda o redovnom školovanju dece do 26 godina, uključujući i predškolski uzrast

- Izdaje odgovarajuća obrazovna ustanova.

7. Uverenje - Izjava o kućnoj zajednici – broju članova domaćinstva overena od strane MZ, Opštinske uprave ili suda.

8. Direktor svojom odlukom određuje da li je zaposleni postigao rezultate u radu, izvršavao radne zadatke i da li se ponašao u skladu sa kodeksom vaspitača i pravilnikom o ponašanju u predškolskoj ustanovi i tu odluku dostavlja komisiji.

 

Sva potrebna dokumentacija predaje se komisiji u zatvorenoj koverti u roku koji odredi komisija, a koji ne može biti kraći od 5 radnih dana od dana objavljivanja liste zaposlenih koje je potrebno bodovati.

 

Član 61

U slučaju da direktor želi da promeni akt o sistematizaciji u smislu ukidanja postojećih radnih mesta, potrebna je saglasnost sindikalne organizacije.

 

4.Mere za zapošljavanje

 

Član 62

Zaposleni za čijim je radom prestala potreba  može biti:

-rasporedjen na drugo radno mesto u ustanovi,

-rasporedjen na radno mesto sa nepunim radnim  vremenom u ustanovi,

-rasporedjen na rad u drugu ustanovu za obrazovanje i vaspitanje ili kod drugog poslodavca.

 

5. Prestanak radnog odnosa i prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba

 

Član 63

Zaposlenom za čije je radom prestala potreba, a kojem nije moglo da se obezbedi nijedno od prava utvrdjenih u članu 62. Pravilnika, može prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina i to najmanje u visini koja je utvrdjena Zakonom o radu ili u skladu sa socijalnim programom Vlade, prema izboru zaposlenog.

Isplata otpremnine i drugih eventualnih zaostalih primanja vrši se najdocnije do dana prestanka radnog odnosa.

 

Član 64

Radni odnos zaposlenog za čijim je prestala potreba ne može prestati:

-zaposlenoj ženi za vreme trudnoće,

-zaposlenom čije dete ima teški invaliditet,

-jednom od bračnih drugova, ako oba bračna druga rade u ustanovi,

-zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 35 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 30 godina staža osiguranja, bez njihove saglasnosti, pod uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju.

 

VII Odgovornost zaposlenih

 

Član 65

Zaposleni može da odgovara za lakše povrede radnih obaveza propisane statutom i opštim aktom ustanove i teže povrede radnih obaveza i povrede zabrana propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i za materijalnu štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

 

Član 66

Direktor ustanove pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog.

Način vođenja disciplinskog postupka, vrste i način izricanja disciplinskih mera i sva druga pitanja od značaja za disciplinsku odgovornost zaposlenih uređene su Zakonom, statutom ustanove i aktom kojim se uređuje disciplinska odgovornost zaposlenih.

 

Član 67

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu u skladu sa zakonom.

 

Član 68

Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknadjuje, utvrdjuje direktor u skladu sa Zakonom o radu.

 

Član 69

Komisija za utvrdjivanje odgovornosti zaposlenog, koju imenuje direktor, pokreće rešenjem postupak u roku od 30 dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzorokovana.

 

Član 70

Rešenje sadrži: ime, prezime, poslove koje zaposleni obavlja, vreme, mesto, dokaze i način izvršenja štetne radnje.

 

Član 71

Visinu štete odredjuje komisija na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti stvari. Ako ne postoji takva mogućnost onda se šteta odredjuje veštačenjem stručnog lica.

 

Član 72

Nakon sprovedenog postupka, komisija predlaže direktoru da donese rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobadja odgovornosti.

 

Član 73

Direktor donosi rešenje u skladu sa rešenjem komisije i odredjuje način i rok naknade štete.

 

Član 74

Zaposleni je dužan da po prijemu rešenja, da pisanu izjavu da li prihvata ili ne prihvata da nadoknadi štetu. Ako zaposleni ne prihvati da nadoknadi štetu, poslodavac je dužan da pokrene spor o naknadi štete kod nadležnog suda.

 

Član 75

Zaposleni se može delimično osloboditi plaćanja naknade štete, pod uslovom:

-          da bi plaćanjem naknade štete bila dovedena u pitanje egzistencija zaposlenog i njegove porodice;

-          da  šteta nije pričinjena krajnjom nepažnjom ili namerno;

-          da postoje olakšavajuće okolnosti pod kojima je šteta pričinjena.

Uslovi iz ovog člana trebaju biti ispunjeni kumulativno.

 

Član 76

Predlog da zaposleni naknadi deo štete sa iznosom, zaposleni podnosi  direktoru, koji donosi rešenje o prihvatanju ili odbijanju predloga.

 

VIII Štrajk

 

Član 77

Zaposleni u ustanovi ostvaruju pravo na štrajk pod uslovima  i po postupku utvrdjenim u Zakonu o štrajku, Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i drugim opštim aktima.

Pri organizovanju i sprovodjenju štrajka sindikat mora voditi računa o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih. Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.

 

Član 78

Odluku o štrajku sindikat donosi u skladu sa odredbama Zakona o štrajku i opšteg akta sindikata.

Štrajk se mora najaviti u skladu sa Zakonom o štrajku.

U odluci kojom se najavljuje štrajk sindikat mora naznačiti štrajkačke zahteve, mesto i vreme početka štrajka, kao i podatke o štrajkačkom odboru.

 

Član 79

Štrajk može da počne tak ako se obezbedi minimum procesa rada.

Sadržinu minimuma procesa rada utrdjuje osnivač posebnim aktom.

O štrajku i utvrdjenom minimumu procesa rada obaveštavaju se i svi korisnici preko ustanove i sredstava javnog informisanja.

 

IX Sindikat zaposlenih

 

Član 80

Zaposleni imaju pravo da bez prethodnog odobrenja ustanove osnuju sindikat.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.

 

Član 81

Ustanova je dužna da članu sindikata bez naknade, a na osnovu njegove pismene izjave, posredstvom svoje službe:

-          odbije iznos sindikalne članarine i uplati na odgovarajući račun sindikalne organizacije, kao i na račune viših organa sindikata kojem član pripada, u skladu sa statutom sindikata;

-          vrši uplatu na račun fondova koje sindikat osniva (fond solidarnosti, štrajkački fond i sl).

Ustanova je takodje dužna, da članu sindikata, koji se isčlanio putem istupnice, a na osnovu njegove pismene izjave, ne odbija od datuma potpisivanja istupnice, iznos sindikalne članarine.

 

Član 82

Ustanova je dužna da sindikatu obezbedi:

-          odgovarajući prostor za održavanje sindikalnih sastanaka,

-          slobodu podele sindikalnih saopštenja i izveštaja na oglasnim tablama,

-          obračun i uplatu članarine na račune sindikata, uz obračun za isplatu plata.

 

Član 83

Sindikalna organizacija je dužna da ustanovi dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata i to u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar.

 

X Prelazne i završne odredbe

 

Član 84

     Ovaj Pravilnik se objavljuje na oglasnoj tabli Predškolske ustanove „Poletarac“ Alibunar, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

 

Član 85

     Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da se primenjuje Kolektivni ugovor kod poslodavca P.U. „Poletarac“ Alibunar zaveden pod br. 270/2012 od 30.10.2012.g. i Pravilnika o platama, naknadama i ostalim primanjima u Predškolskoj ustanovi „Poletarac“ Alibunar br. 113-6/2010 od 28.06.2010.g., odnosno Izmenama i dopunama Pravilnika o platama, naknadama i ostalim primanjima u P.U. „Poletarac“ Alibunar, br. 40-4/2013 od 19.02.2013.g.

 

     Ovaj Pravilnik prestaje da važi stupanjem na snagu Kolektivnog ugovora, ukoliko Poslodavac zaključi Kolektivni ugovor sa reprezentativnim sindikatima i osnivačem, u skladu sa Zakonom.

 

U Alibunaru,                                                    

Broj: - 95-4/2015                                                                                                                                  

Datum,   30.03.2015.g.

 

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA

Ivana Nešić, s.r.

Штампа Ел. пошта

Baner Pecat 211x81