gore

  • slika 3

СЕОСКЕ КУЋЕ ЗА ТРИНАЕСТ ДОМАЋИНСТАВА

УСПЕШНО СПРОВЕДЕН РЕГИОНАЛНИ СТАМБЕНИ ПРОГРАМ

 

Лица са територије општине Алибунар, која су стекла статус избеглица у периоду од 1991. до 1995. године у Републици Србији, имала су прилике да почетком 2017. године аплицирају за добијање средстава намењених решавању стамбених потреба у оквиру петог потпројекта Регионалног стамбеног програма у Републици Србији.

Регионални стамбени програм Републике Србије спроводи Комесаријат за избеглице и миграцију РС уз подршку Европске комисије, ОЕБС-а, УНХЦР-а,САД-а и Развојне банке Савета Европе, и заједнички је вишегодишњи програм Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске, са циљем да трајно реши стамбено питање најугроженијих избегличких породица у региону.

Помоћ је бесповратна и одобрава се за решавање стамбених потреба избеглица које имају пријављено боравиште/пребивалиште на територији општине Алибунар кроз куповину сеоске куће са окућницом у максималном износу до 9.500 евра у динарској противвредности и доделу пакета помоћи (грађевински материјал и опрема у циљу побољшања услова живота) у максималном износу до 1.500 евра у динарској противвредности, по породичном домаћинству.

Овим стамбеним програмом животи многих људи променили су се на боље, како у региону тако и у нашој општини, у којој су петим потпројектом, обезбеђене куће за тринаест домаћинстава.

Ђурђевић Дејан, Ћирић Биљана и двоје деце годинама су у Алибунару живели као подстанари плаћајући месечну кирију, а кућа у којој су живели, дуго је била на продају. Овај програм омогућио је да баш они постану власници куће у којој живе, а помоћ у виду грађевинског материјала искористили су за реновирање комплетног крова и прозора. Ђурђевић је, ношен вихором рата, у Алибунар дошао из Белог Манастира у Хрватској, и истиче да су супруга и он пресрећни што након деветнаест година подстанарског живота, коначно имају свој кров над главом.

Субхија Душанка Кнежевић, у мају 1992. године у Србију је дошла у задњи час, остајући заувек без свог дома. Она и њена породица, уточиште су пронашли у Банатском Карловцу, где су годинама живели у туђој кући. Регионални стамбени програм омогућио је Душанки и њеном сину, да после више од две деценије, опет имају свој дом. Пакет помоћи у виду грађевинског материјала Душанка је искористила за набавку олука, прозора, ламината и слично.

Устић Милица из Владимировца, након многих недаћа у животу остала је сама, и не крије задовољство јер је, како каже, нису заборавили и уз осмех на лицу, захваљује свима који су учествовали у томе да добије своју кућу, и то на повољној локацији, што ће јој засигурно олакшати старачке дане. Она је помоћ у виду грађевинског материјала искористила за набавку намештаја и прозора.

Овим пројектом, поред три наведена домаћинства, још десет породица стамбено је збринуто, а у 2019. години очекује се збрињавање још два домаћинства.

Општина Алибунар учествовала је у проналажењу адекватних кућа и обезбеђивању грађевинског материјала, затим кроз помоћ пореског ослобађања и низ пратећих активности, као и у логистици и комплетној реализацији овог програма.

Општина Алибунар ће настојати да и убудуће спровођењем различитих пројеката помаже избеглим и расељеним лицима, те је препорука свим заинтересованим грађанима општине Алибунар да редовно прате званични веб-сајт општине, где ће се објављивати актуелни конкурси, а поједини се очекују већ на пролеће.