gore

  • slika 3
  • Slika1
  • slika 2
  • 111baner Njiva 1600x1200

Банатски Карловац

Банатски Карловац
Држава  Србија
Покрајина Војводина
Округ Јужно-банатски
Општина Алибунар
Положај 45° 02′ 50" СГШ
21° 00′ 58" ИГД
Површина km²
Надморска висина 99 m
Популација (2002)
 - број становника
 - густина

5820
 ст./km²
Поштански број 26320
Позивни број 013
Регистарска ознака PA
polozaj
 Банатски Карловац на мапи Србије

Банатски Карловац је највеће насеље на територији општине Алибунар. Према попису из 2002. у Банатском Карловцу живи 5.820 становника. Од Београда је удаљен 55 км, од Панчева 40 км и Вршца 25 км. Кроз насеље пролази међународни пут Београд – Вршац - Темишвар, магистрални пут Е-94. Такође, кроз насеље пролази и железнички правац Београд – Вршац -Темишвар. 

Већи део катастарског подручја Банатског Карловца припада природном резервату Делиблатска пешчара, у оквиру кога се по туристичком значају истиче излетиште Девојачки бунар.
Када говоримо о настанку насеља, бронзани предмети, накит, оружје и остале пронађене ископине показале су да је ово подручје било насељено већ у бронзано доба. И у турско доба овде се налазило село које се звало Хоча ( или Оча) али је тада и ишчезло. Насеље под именом Оча се помиње 1764. године у документима писаца који су пратили развој и насељавање Баната.
На подручју аустријске војне границе, продор Турака донео је велика разарања, али је ова област имала много необрађене земље. На саветовањима бечког Дворског ратног већа 1800. године, донета је и одлука о стварању нових насеља, међу којима су били и ливадско подручје Подбрестје, Мали Алибунар, као и Оча. За насељавање су се пријавили католички немачки колонисти из баденске области. На предлог Генералне команде место је добило име Карлсдорф по министру рата и морнарице надвојводи Карлу (Царл). План кућа био је одређен наредбом из 1802. године, према коме је насељеничка кућа морала забатом бити окренута ка улици, имала је једну собу, кухињу и оставу. Темељ је био од камена, зидови од набијене земље, а кров покривен трском. Село је имало четири улице. На раскрсницама су били ископани заједнички бунари. У средини села је било војно вежбалисте површине. Око овог терена су између 1804. и 1810. године подигнути црква, кућа локалног пароха, школа, касарна, официрско коначиште и гостионица. У пролеће 1803. године први колонисти су се уселили у своје куће. Свако домаћинство добило је два коња, једну краву, запрегу, кола, плуг, дрљачу, ситнији алат и једноставни намештај. Од 1803. дошли су колонисти из банатских општина Карашова, Лупак и Клокотић, који су били словенског порекла, али католичке вероисповести. Названи су „Крашованима". Свака породична кућа добила је 35, 17 или 12 рала земље. Ако једна породица, укључујући расположиве граничаре, и даље није имала потребну радну снагу била би спојена са другом породицом или јој је било придодато особље. Оне су образовале једну „кућну заједницу" у којој су морали да живе у миру и слози, упућени једни на друге и да поља заједнички обрађују. Кућа и земља нису се могли делити. Војној команди је био одговоран представник „кућне заједнице" и њему су се морали покоравати сви припадници. Све је функционисало „по наредби": Цене су биле утврђене и морале су бити јасно истакнуте. Преступи су били одмах кажњавани. Главно место за трговину је био Вршац. У револуцији 1848. Карловац је два пута био поприште борби. После револуције законске мере су пооштрене, али то становницима Карловца није сметало јер су били навикнути на послушност и ред. Кад је 1868. Изграђена циглана Калитоњитцх, отворена је и апотека као и поштанско - телеграфски уред што је знатно допринело развоју места. Након укидања војне границе почео је у Карловцу снажан привредни развој. 1873. године оснива се фабрика меса и месних прерађевина „Херц и син" која врло брзо постаје надалеко позната. Општина добија дозволу за одржавање три вашара годишње, а потом и за четири, што је у ово место довело трговце из околних крајева, па и из Темишвара. У то време место добија и свој парк, као и недељну пијацу. 1894. отвара се железничка пруга Вршац – Ковин. 1896. године подигнута је нова зграда општине, данас зграда месне заједнице, као и дечији вртић. 1902. изграђена је школа која је деценијама била најмодернија у околини. Место добија ново име - Темескаролyфалва. 1910. је место је преименовано – Нагyкаролyфалва. Упркос великим плановима за развој насеља, И светски рат је донео пуно жртава. Од 1921. године место је службено преименовано у Карлово село, а годину дана касније, након поновљених интервенција и молби враћен је назив Карлсдорф. Након завршетка И светског рата, неколико година протекло је у неизвесности, а онда је поново почео замах напретка. 1923. године оснива се Електрична централа АД из које се читаво место снабдева електричном струјом, што је у том периоду било карактеристично искључиво за веће градове.
1926. указом Министарства унутрашњих дела Југославије, ово место добија име које и данас носи – Банатски Карловац. Исте године је основана прва читаоница и подигнут споменик Србима палим у току 1848.године. После велике економске кризе поново се кренуло напред. Фабрике јачају производњу, а многе занатлије модернизују своје радње, прибављају електричне машине. Трговина и занати цветају.
А онда је рат још једном прекинуо ток напретка. ИИ светски рат донео је нове жтве, а убрзо долази до конфискације имовине фолксдојчера и свих других за које је сматрано да су током рата били на страни окупатора. На основу закона о колонизацији и аграрној реформи створени су услови да се становништво из многих крајева Србије, Босне и Црне Горе насели у равничарским крајевима. У Банатски Карловац је том приликом досељено 615 породица са укупно 3.775 чланова домаћинства. Насељавање је углавном вршено из подручја Ужица и Чачка. Тако је Банатски Карловац добио нове становнике. Поред досељених колониста, у Банатском Карловцу је остао мањи број староседелаца. Већи део староседелаца је депортован у радне логоре широм Југославије, на изградњу земље, а неки од њих и у Совјетски Савез. Долазећи у потпуно нову средину, толико различиту од старе, и по клими, и по ваздуху, и по води, и по конфигурацији терена и по много чему другом, колонисти су се веома тешко сналазили и прилагођавали новим животним условима. Банатски Карловац почињу да живи са својим новим житељима, уобичајеним током. У кратком периоду од 1949. до 1956. место је преименовано у Банатско Ранковићево, али му је убрзо враћен назив Банатски Карловац које остаје до данас.
У насељу Банатски Карловац живи 4.721 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,3 година. У насељу има 1.985 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.
Етнички састав места је знатно промењен после ИИ светског рата када је немачко становништво депортовано, а колонизовано је становништво из западне Србије.
Ово место је великим делом насељено Србима, а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.

fShare
0