gore

  • slika 3
  • Slika1
  • slika 2
  • 111baner Njiva 1600x1200

Историја

Ратничка племена Келта, која су продрла из Западне Европе, доносе овамо са латинском културом квалитетније оружје и оруђе, разноврснији накит и грнчарију израђивану на грнчарском витлу у трећем веку пре наше ере. Трговина се развијала и ковао се новац који је постајао мерило вредности робе.

Римљани су ширили писменост, стварали градове, градили путеве, интензивирали пољопривреду, подстицали трговину и занатство, чак су Дунаву имали и флоту, што је било од велике важности за очување власти и нова освајања.

Крајем VI века у ове крајеве долазе Словени. Битне промене у друштвено-економским односима настале су крајем IX века када су с истока дошли Мађари, и настанили највећи део територије данашње Војводине, где су затекли остатке Авара, словенско и франачко становништво.

Пошто је овај простор после ратова с Турцима био опустошен, а многе њиве запарложене, државна власт и спахије почели су да насељавају становништво из Немачке и северне Угарске. Највише је насељено Немаца, који су били вични рационалној обради земље и познавали су занате. Да би се што пре укључили у привређивање, власт их ослобађала од пореза, а давала им је и друге повластице.

Српски Банат био је део српске Војводине и део Војводства Србије и Тамишког Баната у XIX веку. Након 1860. године, Српски Банат био је део Торонтала и Хабсбуршке монархије. Центар округа Торонтал био је Велики Бечкерек, данашњи Зрењанин.

Након завршетка Првог светског рата, овај регион постао је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Од 1945. године, Српски Банат је део Аутономне покрајине Војводине, прво као део друге и треће Југославије, потом као део Србије и Црне Горе, а од 2006. године, као део независне Србије.

Данас, 100 година након поделе Баната, овај регион представља улаз у ЕУ за земље Југоисточне Европе.