gore

  • slika 3
  • Slika1
  • slika 2
  • 111baner Njiva 1600x1200

Хидрографске туристичке вредности

Општина Алибунар нема природних водотока. Терен заобилазе Тамиш, Тиса, Караш и Дунав. Једини вештачки водоток је канал Дунав-Тиса-Дунав, који чини североисточну границу општине. Код хидрографских прилика овде се јавља проблем наизглед  контрадикторан, мањак и вишак подземне воде. Цело подручје ˝Доње терасе˝ има обиље воде и фактички се налази на површини језера. За  ˝Горњу терасу˝ у СЗ делу Делиблатске пешчаре  може се рећи да је сиромашна водом. У овом делу не постоје водени токови нити место на којима би се вода могла задржати. Подземне воде су доста дубоко од површине. На ˝Горњој тераси˝ на Девојачком бунару, постоје копани бунари - Долапи. Вода се вадила уз помоћ коњске вуче. Данас су ови бунари запуштени и не користе се. Постоји иницијатива да се бунар рестаурира и да се за време манифестација демонстрира његов некадашњи рад.

Термоминералне воде

На територији општине Алибунар налази се један од укупно шест локалитета Војводине у којима се лековита вода користила, а који су привремено или трајно напуштени. 

На сектору Јаношик-Јерменовци у периоду 1973-1976 године радило је бањско лечиличте.  Термоминерална вода се експлоатисала из бушотине Је-17, са дубине од 982м. Термоминерална вода добија се из горње понтијских пескова  и пешчара са дубине око 700 до 800м. Вода има температуру 48˚Ц а издашност бушотине је 300 литара у минути. Одељење за балнеоклиматологију извршило је хемијску анализу воде при чему је утврђен садржај брома, јода, водоник-сулфида,стронцијума а евидентни су гвожђе и баријум.

Институт за нуклеарне науке ˝Борис Кидрич˝ у Винчи испитао је радиоактивност воде и утврдио да она износи 88пЦи/л и да потиче од радона, радијума  али да се и поред велике радиоактивности може користити за купање.

Ово је најбогатија вода јодом и најрадиоактивнија вода за сада пронађена на тлу Војводине. У време рада базена постојала је могућност смештаја у 22 нове приватне куће стамбене колоније Нафта-гаса. Завод за урбанизам и комунално-стамбена питања из Новог Сада током 1979 године израдио је Урбанистички пројекат Здравственог и туристичко-рекреативногцентра у Јаношику, који би требало да има различите функције и то:

  • здравствено-лечилишну и рекреативну,
  • спортско-рекреативну,
  • ловно-риболовну и
  • манифестациону.

Стручно мишљење о лековитости воде дало је одељење за балнеоклиматологију, по чему се вода може користити за лечење хроничних реуматских обољења: ишијаса, астме, обољења крвних судова и стерилитета. У балнеолошке сврхе коришћена су два базена. Затворени базен служио је за лечење а отворен за рекреацију. Данас су оба базена у запуштеном стању. План да се ове топлице развију у комплексан туристички центар Јужног Баната у којем би поред стационарног требало да се развије и излетнички туризам за сада није остварен. Центар би се градио на пољопривредном земљишту општине Алибунар, јужно од пута Јаношик-Јерменовци, дуж канала Дунав-Тиса-Дунав.

На Девојачком бунару налази се извор термалне воде са температуром од 26˚ из ког се снабдева постојећи отворени базен.