gore

  • slika 3
  • Slika1
  • slika 2
  • 111baner Njiva 1600x1200

Геоморфолошке туристичке вредности

Делиблатска пешчара се простире у крајњем јужном делу општине. У целости обухвата простор између Делиблата, Дубовца, Алибунара, Банатског Карловца, Мраморка и Владимировца. Представља јединствену геоморфолошку целину у Војводини а заузима простор од 340км². Пружа се од СЗ-ЈИ на дужини од 40 км са ширином до 17км, а надморска висина креће се од 134-192м.

О морфогенези еолског рељефа Банатске пешчаре постоје различита мишљења. Оно што је сигурно, главни морфолошки агенси биле су карпатске реке које су дале извесну количину песковитог материјала, затим река Дунав као и кошава, доминантан ветар ЈИ-СЗ правца,  која је развејавала песковити речни нанос до прве препреке на месту даначње пешчаре где је вршена његова акумулација. Као доказ за ову тврдњу су дине попречне на правац дувања кошаве. Акумулација песка вршена је за време млађе ришке глацијације, после ишчезавања језера.

До пре сто година овде су се могли  видети  изразити облици еолског рељефа. У прошлом веку човек је имао пресудан значај за будућност Делиблатске пешчаре. Пошумљавањем и култивисањем површина живи песак је стабилизован и умртвљен а печара је добила нови изглед. На територији општине Алибунар заступљене су квартарне еолске и речне творевине, јер други геоморфолошки агенси нису учествовали у стварању рељефа овог дела Баната.

Пешчара је заталасана, покривена многобројним фосилним динама између којих су међудинске  депресије. Банатска пешчара дели се на ниску и високу. Дине су  купасте, троугласте и попречног правца што пешчари даје карактеристичну занимљивост и рељефну сложеност. На неким местима  између темена дине и дна удубљења јављају се разлике до 40м.