gore

  • slika 3

Биогеографске туристичке вредности

Биљни и животињски свет  као део туристичке понуде на домаћем и иностраном тржишту представљају самосталне и комплементарне туристичке мотиве са више атрибута туристичке привлачности. 

На територији општине Алибунар налази се заштитна зона око специјалног природног резервата ˝Делиблатска пешчара˝ на локалитету Девојачки бунар. Делиблатска пешчара је специфичан део природе која се по својим одликама – пореклу, субстрату, еколошким условима, биљном и животињском свету разликује од своје околине. Прекривена је степско-шумском вегетацијом која везује пешчане масе од покретања ветром и водом. Основна је карактеристика биотопа Делиблатске пешчаре да је врло кратке генезе и да је  улога човека  у његовом настанку и одржавању велика. 

Захваљујући ботаничару швајцарског порекла Фрањи Бахофену, шумском стручњаку који је поднео основу за везивање песка и његовог пошумљавања 1815 године, Делиблатска пешчара мења свој опис. Извршено је стабилизовање покретног песка јер су сви покушаји до тада били безуспешни јер се стабилизација вршила од централног дела пешчаре ка ободу.

Са озелењавањем се кренуло од обода пешчаре ка центру, сејањем вишегодишњих и једногодишњих биљака које су везивале песак. У почетку су то биле траве које су промениле микроклимат, а касније се вршила садња багремових шума.  Семе багрема разносила је кошава на велике даљине што је помогло даљем развоју шумског покривача. Када је Делиблатска пешчара стабилизована, травни и шумски покривач променили су микроклимат јер је до тада топлији ваздух са усијаног песка онемогућавао циклонску активност. Сада ово подручје прима око 633мм падавина.

У Делиблатској пешчари данас је биљни свет веома разноврстан. Заступљен је са 759 утврђених врста, подврста, форми и варијетета биљака од чега је преко 100 дрвенастих. Посебан значај за очување генетског фонда имају трајне реликтне, ендемичне и проређене врсте.

Биљни покривач је представљен са четири основна типа вегетације и то:

  • пешчарска,
  • степска,
  • мочварна и
  • шумска вегетација.

Шумски комплекси обухватају површину од 152 ха са :

  • шумом багрема са мешаним врстама тополе и бреста,
  • шумом црног и белог бора са примесама тополе и багрема,
  • тополове шуме на мањим комплексима.
Флора Делиблатске пешчаре је бројна и специфична са виша ендема, па представља богатство са ботаничког и привредног гледишта.Треба истаћи: дивљи божур, гороцват, ђурђевак, ђиповину, канфор, боровице-клеке. Због оптималних услова, гајење лековитог биља има велики значај.

Пчеларство је симбол Делиблатске пешчаре с обзиром на пространство багремових шума и ливада.

Бројност врста животинског света такође је велика и  разнолика. Птица има око 94 врста које се гнезде у пешчари, док број инсеката још увек није дефинитивно утврђен. Сисари су малобројни  (око 22 врсте),али су неки од њих атрактивни као висока ловна дивљач. Има више заштићених врста птица а најређа заштићена врста је орао Крсташ пореклом са Карпата. Од сисара заступљени су биљоједи (јелен, срна, зец) месождери  (вук, лисица, ласица, твор, дивља мачка, као и дивља свиња).

fShare
0