IV 01. Опште карактеристике општине Алибунар

IV 01.01. Географске карактеристике општине Алибунар

Општина Алибунар заузима југоисточни део Војводине. Налази се у јужном и  југоисточном делу Баната. Географски положај одређен је координатама:

• 20º45´ - 21º10´ источне географске дужине,
• 39º50´ - 40º15´ северне географске ширине.

Основна карактеристика је њен периферни положај у односу на територију Војводине. Простор чине значајни природни елементи као што су: Алибунарско-Вршачка раван, Иланџански рит, СЗ Делиблатске Пешчаре и деоница канала ДТД.

Територија општине Алибунар  обухвата површину од 602 км². Неправилног је облика и издужена је од СЗ ка ЈИ. Дужа оса има дужину од 30км, а краћа 20км. Највиша тачка достиже 168м надморске висине. Представља тзв. Горњи терен са нешто израженијом конфигурацијом у виду благих таласа, греда и депресија које се пружају правцем С-Ј, док је најнижа тачка на 76м.н.в., на тзв. Доњем терену који је некада представљао велику водену површину, а данас терен богат флором и фауном.

На територији општине Алибунар формирано је десет насеља од којих је Алибунар средиште општине. Сам географски положај диктирао је и формирање насеља која због тога одступају од класичног Панонског типа. У њима живи становништво хетерогеног етничког састава.

Туристички положај

Међународним путем Е-94, као и пругом међународног карактера  на релацији Београд - Алибунар - Вршац - Темишвар, омогућена је добра комуникација између наше земље и суседне Румуније, што подразумева могућност промета домаћих и страних туриста.

Као део међународног пута, општина Алибунар је повезана са Београдом 56км, Панчевом 35км, и Вршцем 33км. Пут је детаљно реконструисан 2007. године и у одличном је стању.

Овакав  положај и близина аередрома (60км), Дунава (40км) и градских центара даје могућност различите понуде, као што су рекреативни, излетнички и wellness туризам на локалитету Девојачки бунар, као и ловни и риболовни туризам на целокупној територији општине. Оваква понуда  пружа могућност повратка природи и одмору, ван загађених и бучних градских центара.

IV 01.02. Становништво и административна структурa

IV 01.03. Главне карактеристике Алибунара као руралне области

Општина Алибунар по својим карактеристикама спада у групу неразвијених, ретко насељених, разуђених и национално хетерогених Општина. Према критеријумима ОЕСР, спада у општине које имају густину насељености испод 150 становника по км², тј. у руралне општине. Наиме, густина насељености општине Алибунар, према последњим подацима, износи 21.608 становника / 602 км2 = 36 становника по км².

IV 01.04.01. Главне карактеристике и трендови у Алибунару

Демографски трендови: Број становника општине Алибунар је у сталном опадању, тако да је број становника према попису из 2002. године (22.954 становника) мањи за око 14% у односу на број становника регистрованих 1991. године (26.550 становника), а према статистици чак 22% мање него према попису из 1981. године. Последња процена Републичког завода за статистику је да је у 2007. години број становника 21.608.

Механички прилив становништва остварен је доласком избеглих и прогнаних лица у периоду од 1991. до 1995. године, када је регистровано 1.100 лица, док је у том статусу у 2004. години регистровано 400 избеглих и 100 расељених лица. Изградњом станова у насељу Селеуш (из општинског буџета) и станова у Владимировцу и Банатском Карловцу кроз самоизградњу (материјал за изградњу добијен од UNHCR-а) 80 породица је трајно интегрисано у локалну заједницу.

Према подацима из пописне документације, веома мали број лица, са местом боравка на територији општине Алибунар, се налази на привременом раду (боравку) у иностранству, што је један од ресурса у другим неразвијеним срединама.

Табела IV 1.1. Опадање броја становника у периоду 1991-2002, по насељима у општини

Изузетно негативна стопа природног прираштаја, уз дугогодишњи тренд одлива млађег становништва ка околним градовима, довела је до драстичног смањења сеоског становништва, тако да у неким селима (Добрица, Нови Козјак) по последњем попису има за половину мање становника у односу на 1981. годину. Укупно, становништво у општини Алибунар смањило се за око 35% за последње две деценије.

Природни прираштај на територији општине Алибунар је негативан и износи -206 (родило се 207 новорођенчади, а умрло 413 лица), док је наталитет у складу са подацима такође веома низак. Први позитивни помаци су забележени у 2004. години када је рођено највише деце у односу на претходни десетогодишњи период.

У укупном уделу становништва деца и омладина су заступљени са са око 26 % становништва, али због лоших економских услова и непрестаног исељавања радно способних лица, у општини је повећан број старих, тако да он тренутно износи око 1/3 укупног броја становништва. Одраслих лица (радно способних) има око 46%.

Табела IV 1.2. Старосна структура и број деце

Табела IV 1.3.Старосна структура према полној структури

Удео сектора пољопривреде у запослености: У општини Алибунар пољопривреда је основна привредна грана. Структуру привреде чини пољопривреда 70%, а остатак индустрија, предузетништво и остало. Индивидуалним пољопривредним произвођачима једини је извор прихода пољопривреда, а има их око 5.200.

Поништењем приватизације која је у општини Алибунар спроведена већински од стране система „Агрожив“ (његових зависних предузећа и физичких лица), ионако руиниран дугогодишњим изостанком улагања у основна средства, систем некадашњих ПД-ова сада је у потпуности уништен.

Тренутно фирма послује као „Агрожив у реконструкцији“, а повериоци врло лако могу да одведу фирму у стечај и да се промени власничка структура.У државном делу тренутно приватници раде засаде, уз одобрење Министарства пољопривреде, тако да земљиште није запуштено ове године.

Од свих приватизованих бивших ПД-ова најбоље послује АД Николинци.

Табела IV 1.4. Запослени по секторима делатности

Табела IV 1.5. Становништво према активности, по попису 2002.

Табела IV 1.6. Запослени, 2007. годишњи просек

Табела IV 1.7. Незапослена лица, Стање 31.12.2007.

Капацитет пољопривредно-прехрамбеног сектора повезаног са пољопривредом (гране индустрије које се баве производњом производних средстава, прерадом и пласирањем робе на тржиште, као што су производња ђубрива, пестицида и механизације као и прехрамбена индустрија):  

Овај сектор је у односу на потенцијале примарне производње скромно развијен и обухвата следеће:

• Месо: АД Банат индустрија меса и конзерви
• Млеко: млекара мањег капацитета у Локвама
• Житарице: млинови Банатски Карловац, Алибунар и Владимировац, Соја - Локве
• Тестенина: погон мањег капацитета у Локвама
• Хлеб и пецива: већи број пекара у Банатском Карловцу и Алибунару, погони бисквита у Селеушу и Локвама
• Сточна храна: производња луцеркине смеше: Банатски Карловац

Инфраструктура у општини Алибунар

Путеви: у 2007. години, Општина је имала 82 км савремених путева, од чега 24 км магистралног коловоза, 48 км регионалног и 10 км локалног коловоза.

Јавни водовод и канализација: према подацима из 2007. године, на водоводну мрежу прикључено је 10.924 домаћинстава, а са канализационом мрежом најбоље стање је у Банатском Карловцу и Алибунару (преко 95% домаћинстава), док се у Јаношику ситуација поправила у протеклој години.

Ипак, потребна је реконструкција водоводне мреже у свим насељима. Водоводне мреже су негде старе преко 30-40 година, и сачињене од азбестних цеви, малих пречника. У летњим данима, због заливања башти, водоснадбевање је лоше, па је потребно изградити више бунара. Банатски Карловац има водоторањ и Агрокоп-фарма у Владимировцу има водоторањ за своје потребе.

Комуникација: Укупно 11 пошта опслуживало је у 2007. потребе становништва за телефонском комуникацијом и пошиљкама. Број телефонских претплатника је 8.168 и сва насиља имају телефонску комуникацију. Целокупна територије општине Алибунар квалитетно је покривена сигналом мобилне телефоније сва три оператера. Сва насeља су покривена wireless Интернетом велике брзине. Постоји и могућност повезивања Месних канцеларија.

Телеком је омогућио АДСЛ Интернет приступ, прво у највећим насељеним местима, а затим ће то обезбедити и у осталим. У Банатском Карловцу, Владимировцу и Алибунару функционише и Кабловски дистрибутивни систем, кроз који је за сада пуштен само аналогни ТВ сигнал, али су обезбеђена средства за пуштање и Интернет сигнала. Након довођења квалитетног линка до насеља, Интернет сигнал биће пуштен и кроз КДС.

Стамбена изградња: На 1.000 становника општине Алибунар, до 2007. године изграђено је 0,6 станова. У приватној својини има 12 завршених (што је и укупан број завршених станова) и 17 незавршених станова, док је укупан број незавршених станова 30.

Школство и образовање: На територији општине Алибунар постоји 11 основних школа са 2.041 учеником и једна средња (економска) школа, са 666 ученика. Укупан број одељења 2007. године у основним школама био је 127, а средња школа имала је 21 одељење. За децу предшколског узраста постоји предшколска установа “Полетарац”. Општина нема ниједну специјалну школу, ни школу за одрасле.

Студенти из општине Алибунар похађају студије (више и високе) у Београду, Новом Саду, Вршцу и Панчеву.

Табела IV 1.8. Становништво старо 15 и више година, према полу и школској спреми, по попису 2002.

У сваком насељеном месту општине ради здравствена амбуланта. У Алибунару постоји служба хитне помоћи и ноћна дежурна служба, која ради од 20ч до 6ч, па је грађанима доступна помоћ 24ч.

Социјална заштита: У току 2005. године, укупан број грађана који су се обратили ЦСР, ради пружања различитих облика социјалне заштите, повећан је у односу на предходну 2004. годину за око 22%.

Повећање се односи на облике и мере социјалне заштите, нарочито остварених права на ТПН и материјално обезбеђење породице (МОП), као и породични смештај деце, једнократне помоћи и саветодавног рада са члановима дисфункционалних породица.

Највећи проценат повећања пружених облика заштите у односу на предходне године, односи се на материјалну помоћ грађанима, који су се нашли у тешкој материјалној ситуацији (МОП и једнократне помоћи). Када је у питању једнократна помоћ, просечно по једном кориснику (породици) једнократна помоћ износила је 4.262,00 динара. Број корисника ДПН-а је повећан за око 25%, у односу на претходну годину.

На другом месту је збрињавање деце и младих без родитељског старања, помоћ у решавању правно-породичних проблема и смештај у установе социјалне заштите и посредовање код других органа.

Табела IV 1.9. Корисници социјалне заштите: нови подаци