gore

  • slika 3

Пољопривреда

Поред индустрије, у Јужнобанатском региону, носилац привредног развоја је и пољопривреда. Она чини окосницу агроиндустријског комплекса, једног од најважнијих производних комплекса у структури укупне привреде Региона и Србије. Пољопривредно земљиште представља један од највреднијих потенцијала Региона. Од укупне површине Јужног Баната,која износи 4.245 км2, 81% заузимају пољопривредне површине.

 

Општине
Површине (км2)
% пољ. површина
Алибунар
602
86,0
Бела Црква
353
77,6
Вршац
800
80,0
Ковачица
419
87,4
Ковин
730
66,0
Опово
203
81,8
Панчево
755
84,6
Пландиште
383
91,6


Пољопривредне површине (по попису РЗС) у 2003.години у Јужнобанатском региону заузимају 341.477 ха,од чега је у  индивидуалном власништву 223.221 ха ( 65,37% од укупних пољопривредних површина Региона). Њих чине:

  • Обрадиве површине - 311.812 ха (индивидуалне 220.094 ха или 70,58% од укупних обрадивих површина)
  • Пашњаци – 25.587 ха (индивидуални 979 ха или 49,72% од укупних пашњака)
  • Рибњаци, трстици и баште – 4.078 ха (индивидуални 251 ха или 6,15% од укупних површина под рибњацима,трстицима и барама)

Обрадиве површине заузимају 311.812 ха и њих чине: 

  1. оранице и баште( 300.239 ха) или 96,29% , на којима је 2003.године засејано:
    • жита - на 187.822 ха или 60,24% обрадивих површина
    • индустријско биље – на 77.540 ха или 24,87% обрадивих површина
    • повртно биље – на 14.343 ха или 4,60% обрадивих површина
    • сточно крмно биље – на 11.353 ха или 3,64%
  2. воћњаци ( 1969 ха ) или 0,63 % обрадивих површина
  3. виногради (3.162 ха ) или 1,01% обрадивих површина
  4. ливаде ( 6.442 ха ) или 2,07 % обрадивих површина

Пошумљене површине и просечна дрвна маса

У  Јужнобанатском округу,у 2003.години је пошумљено 332 ха (у шуми, док  пошумљавања ван шума није није било),од 22.715 ха укупно обраслих шумских површина. Просечна дрвена маса је укупно 95.315 м2, а 63% је техничко дрво.

Број и структура запослених

Од укупно запослених у Јужном Банату, у пољопривреди,шумарству и водопривреди је запослено 11,6 %, у рибарству 0,13%, а у прерађивачкој индустрији 41,9 %.

У  2003.години у Јужном Банату је народни доходак износио 45.223.037 хиљада динара, где је у пољопривреди,шумарство и водопривреди износио  8.305.272 хиљада динара ( односно учешће је 18,36% ), у рибарству је износио 26.746 хиљада динара ( учешће од 0,06%) и прерађивачкој индустрији 27.571.529 хиљада динара ( 60,97% учешће у укупном народном доходку).

Развојни потенцијали

Због својих природних карактеристика земљишта, климе и водених ресурса,Регион Јужног Баната има велики потенцијал у сектору пољопривреде, који није у потпуности искоришћен. Уз адекватну аграрну политику, пољопривреда може дати значајан допринос економском развоју земље. Она запошљава,директно или индиректно велики број људи, учествује значајним делом у спољној трговини, обезбеђује прехрамбену сигурност грађана, доприноси руралном развоју и еколошкој равнотежи.

Међутим, горе наведени показатељи показују да пољопривреда, тренутно, није у стању да се укључи у равноправну утакмицу са конкуренцијом,пре свега са ЕУ, а и са земљама из окружења услед следећих проблема:

  • Робна размена за инпуте већине пољопривредних производа прикрива стварне трошкове и вредности производа, тако да пољопривредни произвођачи немају праве информације о ценама, него се њихов потенцијални профит прелива другима;
  • Тржиште земљишта не функционише на задовољавајући начин (услед застарелог регистра земљишта и катастарског система, неефикасности система закупа државног земљишта и државних фарми, недостатка дугорочних кредита за куповину земљишта, неуспешне примене закона за плаћање закупа, као и неизвесности у ширем економском смислу која обесхрабрује дугорочна улагања);
  • Тржиште руралних кредита готово у опште не постоји (одсуство кредитирања, недостатак ликвидности, знања и искуства у банкарском сектору за пољопривредне кредите, непостојање пољопривредне профитабилности, високог ризика, непостојања права над земљиштем које би могло обезбедити јемство);
  • Спора приватизација, са мало страног улагања (након афере са "Агроживом" системом, држава поново постаје носилац власништва у већини комбината. Страна улагања у другим привредама у транзицији су основни вид оживљавања индустрије, што у нашој земљи није случај);
  • Тржишна инфраструктура, институције и организације се слабо развијају (економичност је ниска, недостатак знања о функционисању тржишта и маркетинга производа, производни учинак, нарочито на приватним газдинствима је веома низак. Прерађивачки капацитети немају проблем са са малим капацитетима, за разлику од произвођача, али монополски положај и велики ниво субвенција кроз јефтине кредите и отписе дугова, чине да се одржава неефикасна производња)
  • Тржиште кредита је ограничено мањкавом законском регулативом и непостојањем законских оквирa (отежава укључивање комерцијалних породичних газдинстава у дистрибуцију пољопривредно прехрамбених производа);
  • Слаба подршка институција;


SWOT анализа : Тржиште пољопривредних производа

Снаге
Слабости
 - задовољавајући квалитет производа
 - неорганизована производња и откуп
 - велика понуда
 - непостојање стандарда у производњи
 - тржишни информациони системи
 - слаби складишни капацитети за пољопривредне прозводе
 - производи са заштићеним пореклом
 - неадекватни канали дистрибуције
 - искуство у трговини
 - неконтролисана производња
 - прерадни капацитети (за откуп)
 - неквалитетно класирање производа
 
 - мало робних марки
   
Шансе
Претње
 - потреба за стандардизацијом
 - увоз пољопривредних прозвода
 - промоција (сајмови, изложбе)
 - нерегулисани тржишни односи (слаба берзанска трговина)
 - улазак на тржиште ЕУ
 - ниске цене
 - извоз готових прозвода а не сировина
 - куповна моћ потрошача
 - задовољвајући капацитети за транспорт производа
 - уједначавање царинских стопа
 - постојање субвенција
 
 - регистровање робних произвођача
 
 - окружење - близина великих тржишта
 
 - могућност извоза
 
 - специфична тражња (поврће, месо дивљачи)
 
 - реинтеграција привреде
 
 - повезивање свих учесника производње
 
 - ценовни барометар
 


SWOT анализа: Пољопривредна политика

Снаге
Слабости
 - постојање локалних фондова за развој пољопривреде
 - доношење одлука није засновано на квалитетним информацијама
 - нови бренд производа
 - неконтролисана производња
 
 - правни оквир
 
 - недовољан капацитет фондова (субвенција)
   
Шансе
Претње
 - недостатак закона о органској производњи
 - непостојање удружења произвођача и потрошача
 - децентрализација локалне самопураве
 - држава плаћа слабу цену за производе
 - донације
 - специфичан правни оквир
 
 - међународна конкуренција
fShare
0

Штампа